Teme poglavlja i pregovora
Pravo EU koje se odnosi na drumski transport pokriva različite socijalne, tehničke, fiskalne, bezbednosne zahteve i zahteve zaštite životne sredine, sa ciljem promovisanja efikasnog prevoza putnika i robe i obezbeđivanja fer tržišnih uslova između transportnih operatera. Fokus regulative u železničkom transportu je pre svega na liberalizaciji ovog sektora i njegovom otvaranju prema konkurenciji, unapređenju interoperabilnosti i bezbednosti transportne mreže i razvijanju železničke transportne infrastrukture. U sektoru vazdušnog transporta reguliše se pitanje pristupa tržištu, kao i bezbednost vazdušnog saobraćaja, uz unapređenje prava i obaveza putnika. Regulativa koja se tiče unutrašnjeg vodnog transporta prepoznaje ogroman potencijal vodnog saobraćaja kao alternativnog vida pre svega prevoza robe i ima za cilj promociju i jačanje konkurentnosti unutrašnjeg vodnog transporta u transportnom sistemu, kao i njegovo uključivanje u multimodalne (kombinovane) logističke tokove (multimodalni trasnport je spoj više vidova transporta na jednom mestu odnosno mesto gde se sreću železnički, drumski i vodni transport).
Velike prednosti ovog vida saobraćaja, u poređenju sa ostalima, su pouzdanost, ekonomičnost, nizak stepen štetnosti za životnu sredinu i veliki potencijal za dalje unapređenje i razvijanje. U pogledu pomorskog saobraćaja insistira se na strogim bezbednosnim pravilima, smanjenju rizika od plovidbenih havarija i smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu.
U okviru drumskog transporta pregovara se o pristupu tržištu robe i putnika, cenama i fiskalnim uslovima, socijalnim uslovima, zatim, tehničkim i bezbednosnim uslovima i prevozu opasnih materija.
U okviru železničkog transporta pregovara se o pristupu tržištu i infrastrukturi – postojanju i ingerencijama nezavisnog regulatornog tela (Direkcije za železnice), tehničkim i bezbednosnim uslovima, bezbednosti i interoperabilnosti železničkog saobraćaja i formiranju nezavisnog tela za istrage nesrećnih slučajeva. Zakonom o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju (“Službeni glasnik”, br. 66) Republika Srbija je osnovala Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju kao posebnu, samostalnu i nezavisnu organizaciju.
U okviru vazdušnog transporta pregovara se o pristupu tržištu i spoljnoj vazdušnoj politici, upravljanju vazdušnim saobraćajem, uslovima zaštite životne sredine u vazdušnom transportu, zaštiti prava putnika, ispunjenju obaveza iz Sporazuma o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području (ECAA - European Common Aviation Area).
U okviru unutrašnjeg vodnog transporta pregovara se o pristupu tržištu, uvođenju rečnih informacionih servisa, priznanju zanimanja u oblasti unutrašnje plovidbe, socijalnim uslovima, tehničkim i bezbednosnim uslovima.
U oblasti pomorskog transporta pregovara se o usklađivanju našeg zakonodavstva sa međunarodnim konvencijama.
U okviru kombinovanog transporta pregovara se o izgradnji savremenog intermodalnog terminala.
Institucije koje učestvuju u Pregovaračkoj grupi za transport
Članovi Pregovaračke grupe su predstavnici sledećih organa i organizacija: Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Ministarstva unutrašnjih poslova; Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Ministarstva rudarstva i energetike; Ministarstva zaštite životne sredine; Ministarstva finansija; Ministarstva odbrane; Ministarstva za evropske integracije; Komisije za zaštitu konkurencije; Agencije za bezbednost saobraćaja; Direkcije za železnice; Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Instituta za standardizaciju Srbije; Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije; Republičkog zavoda za statistiku; Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo; Agencije za upravljanje lukama; Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju.
Koja je korist i rezultat za Srbiju?
Članstvo u Evropskoj uniji omogućava povećanje bezbednosti transporta i bolju zaštitu putnikau svim vrstama saobraćaja.
Rast konkurencije transportnog tržišta vodi do povoljnijih cena i boljeg kvaliteta usluga. U drumskom saobraćaju dobrobit je veća bezbednost saobraćaja na putevima i bezbednost prevoza opasnih materija, potom uvođenje digitalnih tahografa – uređaja za digitalno beleženje vremena vožnje i odmora vozača. Na ovaj način omogućava se lakši nadzor nad radnim vremenom vozača, pravednija tržišna konkurencija s obzirom da se eliminiše nelojalna konkurencija prevoznika čiji vozači rade više od dopuštenih 9 sati dnevno i, što je najvažnije, doprinosi se povećanju bezbednosti svih učesnika u drumskom saobraćaju.
U železničkom saobraćaju, korist od fer pristupa tržištu i vidljivog sistema naplate infrastrukture, kao i pojednostavljenja procedura za izdavanje licence, koje treba da ohrabri nove učesnike na tržištu i dovede do njegovog otvaranja, je očigledna. Tu je i jačanje uloge Direkcije za železnice kao regulatornog i bezbednosnog tela.
Unapređenje zaštite putnika u vazdušnom saobraćaju, pored ostalog, znači da, u slučaju kada prevoznik kasni ili otkaže putovanje, a da razlog nisu vremenske nepogode, on mora da obezbedi smeštaj i hranu putnicima, kao i naknadu štete ukoliko je putnik traži. Takođe, dodatno se štite prava osoba sa invaliditetom u saobraćaju, a propisuje se i obaveza jasnog isticanja pune cene karte. Poboljšava se i regulativa u oblasti pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi i upravljanja vazdušnim prostorom.
U unutrašnjem vodnom saobraćaju korist se odnosi na uspostavljanje rečnih informacionih servisa – RIS (koncepta usaglašenih telekomunikacionih usluga i informacionih sistema za podršku unutrašnjoj plovidbi i njene veze prema ostalim vidovima saobraćaja), u okviru koga se formiraju i podsistemi za lociranje i praćenje brodova, za davanje elektronskih saopštenja brodarstvu, kao i za elektronsko prijavljivanje putovanja. RIS je preduslov za integrisanje međunarodnih plovnih puteva u našoj zemlji sa evropskom plovidbenom mrežom, a od posebnog je značaja za evropski Koridor VII (reka Dunav).
Eksplanatorni skrining za Poglavlje 14 održan je od 16. do 19. decembra 2014. godine.
Bilateralni skrining za Poglavlje 14 održan je od 24. do 26. februara 2015. godine.
Pregovaračko poglavlje 14 deo je Klastera 4 - Zeleni dogovor i održiva povezanost. Poglavlje je otvoreno 2021. godine.
Korisni linkovi: