Teme poglavlja i pregovora
Industrijska politika EU ima za cilj da promoviše industrijske strategije koje bi povećale konkurentnost, ubrzale prilagođavanje na strukturne promene, podsticale stvaranje povoljnog poslovnog okruženja širom EU, povećanje domaćih i stranih investicija i poboljšanje opšteg poslovnog ambijenta u kome posluju mala i srednja preduzeća, a podstiču se i preduzetništvo i inovacije. Pored industrijske strategije, ova politika EU podrazumeva privatizaciju i restrukturisanje i podjednako se odnosi na kompanije, industrijske sektore i evropsku industriju u celini.
Pravne tekovine Evropske unije se u poglavlju preduzetništva i industrijske politike velikim delom sastoje od načela politike i preporuka za politiku sadržanih u saopštenjima, preporukama i zaključcima Saveta koji imaju za cilj da poboljšaju formulisanje i koordinaciju politike preko preduzeća na unutrašnjem tržištu, na osnovu zajedničke definicije malih i srednjih preduzeća. Ovo znači da pravne tekovine EU u ovoj oblasti, u principu, ne zahtevaju prenošenje propisa u domaće zakonodavstvo ili posebne mere za sprovođenje i primenu. Dakle, industrijska politika se delimično vodi na nacionalnom, a delimično na nadnacionalnom, odnosno evropskom nivou. Nadležni direktorat za vođenje industrijske politike i preduzetništva u EU je Generalni direktorat za unutrašnje tržište, industriju, preduzetništvo i mala i srednja preduzeća.
Instrumenti preduzetničke i industrijske politike realizuju se kroz program COSME (Programme for the Competitiveness of Enterprises and SMEs – Program za konkurentnost malih i srednjih preduzeća (MSP) i Horizont Evropa. COSME program ima za cilj da unapredi konkurentnost i održivost MSP, podstičući preduzetničku kulturu i promovišući rast i razvoj sektora MSP. Program se sastoji od mere čiji je cilj smanjivanje svih onih poteškoća koje ograničavaju rast preduzeća, uključujući bolje poslovno okruženje, lakši pristup finansijama, promociju preduzetničke kulture i internacionalizaciju malih i srednjih preduzeća. Kroz Okvirni program za istraživanje i inovacije - Horizont Evropa podstiču se sve aktivnosti u vezi sa inovacijama, kao i inovativna mala i srednja preduzeća. Važan instrument ove politike je i Direktiva 2011/7/EU o borbi protiv zakasnelog plaćanja u komercijalnim transakcijama. Instrumenti politike preduzetništva i industrijske politike uključuju finansijsku podršku i regulatorne mere, kao i odgovarajuće kapacitete na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
Institucije koje učestvuju u Pregovaračkoj grupi za preduzetništvo i industrijsku politiku
Članovi Pregovaračke grupe su predstavnici sledećih organa i organizacija: Ministarstva privrede; Ministarstva finansija; Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija: Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Ministarstva rudarstva i energetike; Ministarstva omladine i sporta; Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Ministarstva zaštite životne sredine; Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Ministarstva zdravlja; Ministarstva kulture i informisanja; Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Ministarstva odbrane; Ministarstva za evropske integracije; Republičkog zavoda za statistiku; Kancelarije za javne nabavke; Fonda za razvoj; Instituta za standardizaciju Srbije; Nacionalne službe za zapošljavanje; Agencije za privredne registre; Razvojne agencije Srbije; Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo; Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije; Republičkog sekretarijata za javne politike.
Koja je korist i rezultat za Srbiju?
Ovo poglavlje ubraja se u lakša poglavlja za pregovaranje. Do sada nijedna država članica sa kojom su pregovori okončani nije tražila prelazne periode, niti posebne dogovore u okviru ovog poglavlja.
U okviru pregovora, od država kandidata se zahteva da predstave politiku industrije i strategiju restrukturisanja, kako bi se procenilo da li su njihove industrijske politike u skladu sa principima EU, posebno u pogledu privatizacije i restrukturisanja. Na primer, sva preduzeća u državnom vlasništvu u Srbiji moraće da prođu kroz postupak restrukturisanja, što podrazumeva strukturne i organizacione promene u tim preduzećima i njihovu pripremu za samostalno i konkurentno učešće u tržišnoj utakmici.
Industrijska politika je tesno povezana sa drugim pregovaračkim poglavljima, posebno sa politikom konkurencije (uključujući državnu pomoć), jer industrijska politika EU ima nadležnosti u kontroli i ograničavanju subvencija i drugih oblika državne pomoći, kako na nacionalnom, tako i na nivou EU.
Eksplanatorni skrining za Poglavlje 20 održan je od 2. do 3. aprila 2014. godine.
Bilateralni skrining za Poglavlje 20 održan je 1. jula 2014. godine.
Pregovaračko poglavlje 20 deo je Klastera 3 - Konkurentnost i inkluzivni rast. Poglavlje je otvoreno 2017. godine.
Korisni linkovi:
http://ec.europa.eu/programmes/horizon2020/
https://ec.europa.eu/growth/access-finance-smes/cosme-financial-instruments_en
https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=celex:32011L0007