Najznačajniji ciljevi Evropske unije u ovoj oblasti su poboljšanje sistema socijalne zaštite, povećanje obrazovnog nivoa radne snage, postizanje visoke stope zaposlenosti uz posebnu brigu za kategorije koje su manje zastupljene na tržištu rada, obezbeđivanje odgovarajućih uslova rada i bezbednosti i zdravlja na radu, kao i socijalno uključivanje. Na osnovu člana 153. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, Evropska unija podržava i dopunjuje aktivnosti država članica u oblasti socijalne politike.
Pravne tekovine EU u vezi sa socijalnom politikom i zapošljavanjem uključuju minimalne standarde u oblastima radnog prava, jednakih mogućnosti, zdravlja i bezbednosti na radu i borbe protiv diskriminacije. Države članice učestvuju u procesima EU u oblasti politike zapošljavanja, socijalnog uključivanja i socijalne zaštite. Socijalni partneri država članica učestvuju u socijalnom dijalogu na evropskom nivou. Evropski socijalni fond je glavni finansijski instrument kojim EU podržava sprovođenje svoje strategije zapošljavanja i doprinosi naporima za socijalno uključivanje.
U oblasti radnog zakonodavstva, uređena su pitanja u vezi sa pravima radnika i njihovom zaštitom u slučaju kolektivnog otpuštanja, stečaja i preseljenja poslovanja, prava radnika da budu informisani i konsultovani o pitanjima koja se odnose na njihov rad, kao i pravila koja se odnose na radno vreme, bezbednost i zaštitu zdravlja na radu.
Pravne tekovine EU u ovoj oblasti usmerene su i prema uspostavljanju jednakih mogućnosti za sve, zaštiti načela jednaka zarada za jednak rad, zabrani diskriminacije po bilo kojoj osnovi i jačanju socijalnog dijaloga.
U oblasti invaliditeta EU je usvojila strategiju koja ima za cilj da usmeri pitanja u vezi sa invaliditetom ka relevatnim politikama Evropske unije i da doprinese povećanju uključenosti osoba sa invaliditetom.
Uveden je i pojam fleksigurnosti, koji označava kombinaciju sigurnosti zapošljavanja i socijalne sigurnosti sa celoživotnim učenjem.
Institucije koje učestvuju u Pregovaračkoj grupi za socijalnu politiku i zapošljavanje
Članovi Pregovaračke grupe su predstavnici sledećih organa i organizacija: Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Ministarstva finansija; Ministarstva privrede; Ministarstva omladine i sporta; Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Ministarstva zdravlja; Ministarstva rudarstva i energetike; Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Ministarstva zaštite životne sredine; Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija; Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave; Ministarstva unutrašnjih poslova; Ministarstva odbrane; Ministarstva kulture i informisanja; Ministarstva za brigu o porodici i demografiju; Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog; Ministarstva za brigu o selu; Ministarstva za evropske integracije; Zavoda za intelektualnu svojinu; Nacionalne službe za zapošljavanje; Komesarijata za izbeglice i migracije; Zavoda za socijalno osiguranje; Republičkog zavoda za statistiku; Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo; Poverenika za zaštitu ravnopravnosti; Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu; Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.
Koja je korist i rezultat za Srbiju?
Pristupanjem Evropskoj uniji, usvajaju se standardi na kojima se zasniva politika EU u ovoj oblasti koja promoviše savremene radne odnose i socijalni dijalog između predstavnika radnika i poslodavaca. Cilj je zaštita radnika, ali i povećanje konkuretnosti. Posebno se insistira na socijalnoj odgovornosti preduzeća, kroz uključivanje socijalnih i ekoloških problema u poslovne strategije.
Eksplanatorni skrining za Poglavlje 19 održan je od 10. do 12. februara 2014. godine.
Bilateralni skrining za Poglavlje 19 održan je od 24. do 26. juna 2014. godine.
Pregovaračko poglavlje 19 deo je Klastera 3 - Konkurentnost i inkluzivni rast. Data su merila za otvaranje i u toku je izrada akcionih planova.
Korisni linkovi:
https://ec.europa.eu/social/home.jsp