Teme poglavlja i pregovora
Ovo poglavlje pokriva elektronske komunikacije, informaciono društvo i audiovizuelnu politiku.
Kada je reč o elektronskim komunikacijama, regulatorni okvir usmeren je na otvaranje tržišta telekomunikacija. Osnovni cilj je jačanje konkurentnosti, kroz stvaranje uslova za lakši ulazak na tržište i podsticanje investiranja u ovaj sektor. U okviru regulisanja tržišta, uloga EU je da utvrdi pravila koja će obuhvatiti sve telekomunikacione mreže i usluge; da obezbedi pravičan pristup osnovnim uslugama (telefon, faks, internet, besplatni hitni pozivi) po optimalnoj ceni svim korisnicima, uključujući osobe sa invaliditetom; da podstiče konkurentnost smanjujući dominantnu poziciju nacionalnih preduzeća u oblasti telekomunikacija, koja su imala monopol na određene usluge (pristup brzom internetu).
Informaciono društvo – regulatorni okvir usklađen je sa rasprostranjenim korišćenjem interneta u EU. Najveći izazovi u oblasti interneta, aktivnosti na internetu i IKT (informacionih i komunikacionih tehnologija) standarda su snabdevanje velikog broja virtuelnih adresa i skladištenje i transfer kapaciteta, kao i razvoj tehničkih standarda na teritoriji EU, kako bi se garantovala interoperabilnost, internet privatnost i pristupačnost interneta. Osnovni ciljevi u oblasti IKT, odnose se na digitalnu transformaciju, nalaze se u Digitalnoj agendi za Evropu (DAE). Evropski pristup zasniva se na tri stuba: Tehnologija koja radi za ljude, Pravična i konkurentna digitalna ekonomija i Otvoreno i održivo društvo.
Audiovizuelna politika formuliše se na nacionalnom nivou, a uloga EU je postavljanje osnovnih pravila i smernica vezanih za zajedničke interese, kao što su otvaranje tržišta Unije i slobodna konkurencija. U okviru televizijskih usluga, cilj regulative je koordinacija nacionalnog zakonodavstva, kako bi se: slobodno trgovalo TV programima i video-uslugama na zahtev; zaštitio kulturni diverzitet; televizijski kanali obezbedili bar polovinu vremena za emitovanje filmova i programa napravljenih u Evropi; kako bi se maloletnici zaštitili od neprikladnog TV sadržaja i obezbedila zaštita od neprimerenog oglašavanja u medijima.
U okviru elektronskih komunikacija i informacionog društva pregovara se o: obezbeđivanju nezavisnosti regulatora; potpunoj usaglašenosti sa EU okvirom; širokopojasnoj mobilnoj telefoniji; uvođenju jedinstvenog broja za hitne slučajeve; jačanju administrativnih kapaciteta nacionalnog regulatornog tela u sklopu pripreme za preuzimanje obaveza koje proizlaze iz članstva u BEREC (Body of European Regulators of Electronic Communications) – regulatornoj agenciji za tržište telekomunikacija u Evropskoj uniji.
Oblast informacionog društva otvara prostor za pregovore o: daljem usklađivanju sa propisima EU i razvoju u oblasti e-uprave, e-zdravlja, e-pravosuđa, e-trgovine; o informaciono-komunikacionim tehnologijama u obrazovanju, nauci, kulturi i privredi; o uslovnom pristupu; o jačanju ukupnih IT kapaciteta, posebno na lokalnom nivou.U oblasti audiovizuelne politike pregovori se odnose na: potpuno usaglašavanje sa Direktivom o audiovizuelnim medijskim uslugama; obezbeđivanje administrativnih kapaciteta u Srbiji; jačanje uloge regulatora u delu praćenja; u okviru interaktivnih medija, na internet pristup evropskom kulturnom nasleđu; digitalne biblioteke, interaktivne medijske sadržaje u Evropi i zaštitu korisnika video-igara.
Institucije koje učestvuju u Pregovaračkoj grupi za informaciono društvo i medije
Članovi Pregovaračke grupe su predstavnici sledećih organa i organizacija: Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija; Ministarstva kulture i informisanja; Ministarstva finansija; Ministarstva odbrane; Ministarstva unutrašnjih poslova; Ministarstva pravde; Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave; Ministarstva zdravlja; Ministarstva za evropske integracije; Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog; Regulatornog tela za elektronske medije; Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge; Republičkog zavoda za statistiku; Komisije za zaštitu konkurencije; Instituta za standardizaciju Srbije; Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo; Republičkog geodetskog zavoda; Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu.
Koja je korist i rezultat za Srbiju?
Cene rominga u Evropskoj uniji ograničene su konstantnim podsticajima Evropske komisije da mobilni operateri snize cene za korišćenje mobilnih telefona u inostranstvu. Prva uredba o ograničavanju cena rominga (Roaming Regulation) stupila je na snagu 2007. godine, a 2012. godine ratifikovana je nova uredba, kojom su regulisane cene za krajnje korisnike ograničene na sledeće iznose: 29 evrocenti za minut odlazećeg poziva i 8 evrocenti za minut dolazećeg poziva. Važenje ove uredbe ističe 30. juna 2022, predlozi nove uredbe su u toku. Dakle, jedna od povoljnosti je ta što se ulaskom u EU smanjuje cena poziva u romingu, kada se korisnik nalazi na području Evropske unije.
Korist od digitalizacije, koja se u Srbiji sprovodi, imaju građani Srbije, operateri, kao i država. Digitalizacija omogućava krajnjim korisnicima bolji kvalitet zvuka i slike, raznovrsniji sadržaj, više radio i televizijskih programa, nove usluge za osobe sa invaliditetom i starije osobe, unapređene dodatne usluge i drugo. Državi digitalizacija omogućava efikasnije korišćenje radio-frekvencijskog spektra, korišćenje oslobođenog dela spektra za nove usluge, promociju razvoja tehnologije kao i nova radna mesta.U oblasti mobilne telefonije, građani Srbije mogu da biraju između velikog broja usluga i različitih operatera, zbog čega će cene biti niže. Korisnicima usluga omogućena je slobodna promena operatera u skladu sa njihovim potrebama, uz mogućnost zadržavanja dotadašnjeg broja i predbroja, bez obzira na mrežu u koju se prelazi.
Uvodi se besplatni, jedinstveni evropski broj za hitne službe 112, koji se koristi u celoj Uniji. Moguće je pozvati broj 112 sa fiksnog i mobilnog telefona, kako bi se konktaktirala hitna služba: hitna pomoć, vatrogasci ili policija.
U oblasti informacionog društva, uvodi se elektronski potpis, koji štedi vreme i smanjuje troškove poslovanja.
U oblasti audiovizuelne politike, stvara se pravni okvir koji štiti interese gledalaca. Trajanje reklamnih spotova u okviru sat vremena u udarnom terminu na javnoj televiziji ne sme da pređe 4 minuta.
Eksplanatorni skrining za Poglavlje 10 održan je od 22. do 23. maja 2014. godine.
Bilateralni skrining za Poglavlje 10 održan je od 10. do 11. jula 2014. godine.
Pregovaračko poglavlje 10 deo je Klastera 3 - Konkurentnost i inkluzivni rast.
Korisni linkovi:
https://www.europarl.europa.eu/factsheets/en/sheet/64/digital-agenda-for-europe
https://eur-lex.europa.eu/legal-content/FR/TXT/?uri=CELEX:52021PC0085
https://ec.europa.eu/info/departments/communications-networks-content-and-technology_en