Slobodan protok robe

Naslov IV „Slobodan protok robe“ obuhvata i određena pitanja opšteg karaktera koja se odnose na trgovinu i industrijskim i poljoprivrednim proizvodima i to su odredbe o mirovanju, zabrani fiskalne diskriminacije, zatim o carinskim unijama, zonama slobodne trgovine i prekograničnim dogovorima, dampingu i subvencijama, državnim monopolima i dozvoljenim ograničenjima. Najveći deo odredbi koje regulišu trgovinu između EU i Srbije zapravo predstavljaju pravila trgovine koja važe u okviru Svetske trgovinske organizacije (STO).

Članom 36 predviđeno je mirovanje (standstill), kojim se reguliše uvođenje novih  carina ili dažbina koje imaju isto dejstvo u trgovini između EU i Srbije. Mirovanje  znači dau trgovini između Evropske unije i Srbije neće biti uvođenja novih carina na uvoz ili izvoz ili dažbina koje imaju isto dejstvo, niti će biti moguće povećanje onih carina koje se već primenjuju. Dogovoreno je da neće biti uvođenja  novih količinskih ograničenja na uvoz i izvoz ili mera koje imaju isto dejstvo, niti se mogu one koje već postoje činiti restriktivnijim. Ovim standardnim odredbama o slobodnoj trgovini praktično je zamrznut nivo carinskih i drugih ograničenja, što privrednim subjektima donosi element predvidljivosti u uslovima za obavljanje trgovine.

SSP predviđa (članom 37) i zabranu fiskalne diskriminacije, odnosno određuje da će se obe ugovorne strane uzdržavati od uvođenja svih mera ili praksi unutrašnje fiskalne prirode kojima se proizvodi jedne strane, neposredno ili posredno, diskriminišu u odnosu na slične proizvode koji potiču sa teritorije druge strane. Istovremeno, sve takve postojeće mere ukinute su stupanjem na snagu SSP.

Sporazumom se ne isključuje očuvanje postojećih i uspostavljanje novih carinskih unija, zona slobodne trgovine ili dogovora o prekograničnom prometu u meri u kojoj se ne menjaju trgovinski dogovori predviđeni ovim sporazumom (član 39). To znači da svi sporazumi o slobodnoj trgovini koje Srbija ima, ili će ih sklopiti u budućnosti, ostaju na snazi do momenta stupanja Srbije u članstvo Evropske unije, kada će biti raskinuti i kada Srbija ulazi u opšti spoljnotrgovinski režim koji važi za celu EU, tj. kada počinju da se primenjuju sporazumi koje EU ima sa ovim državama.

Članom 40 SSP regulišu se damping i subvencije, u smislu da Sporazum omogućava ugovornim stranama da preduzmu odbrambene trgovinske mere u slučaju nelojalne strane konkurencije izazvane prodajom proizvoda na stranom tržištu ispod njihove cene na domaćem tržištu ili ukoliko je reč o primeni nedozvoljenih državnih subvencija. Ako jedna od strana ustanovi da se u trgovini sa drugom stranom sprovodi damping i/ili subvencije na osnovu kojih je moguće uvesti kompenzatorne mere, ta strana može da preduzme odgovarajuće mere protiv ovakve prakse, u skladu sa Sporazumom STO o subvencijama i kompenzatornim merama, kao i odgovarajućim domaćim zakonodavstvom. Dozvoljene mere zaštite u ovim slučajevima mogu biti najčešće u formi dodatne carine ili izuzetno i određenog kvantitativnog ograničenja.

Članom 44 je predviđeno da se Protokolom 3, uz SSP, regulišu pravila o poreklu, osim ako nije drugačije određeno Sporazumom. SSP je izmenjen zamenom Protokola 3 o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom” i metodama administrativne saradnje, 6. decembra 2021. godine, usvajanjem Odluke 1/2021 Saveta za stabilizaciju i pridruživanje.  U članu 1. Protokola predviđeno je da se u svrhu sprovođenja Sporazuma, primenjuju odredbe Pan-evro-mediteranske konvencije i obezbeđuje dinamična veza sa PEM konvencijom, tako da se uvek poziva na poslednju verziju PEM konvencije na snazi, dok član 2. predviđa pravila koja se alternativno primenjuju na bilateralnoj i prelaznoj osnovi, pored važećih pravila sadržanih u PEM konvenciji, do završetka i stupanja na snagu izmena PEM konvencije.Članom 45 Sporazum dozvoljava korišćenje mera kao što su zabrane ili ograničenja uvoza, izvoza ili tranzita robe, ali samo ukoliko su opravdane sa stanovišta javnog morala, javnog interesa ili javne bezbednosti, zaštite zdravlja i života ljudi, životinja i biljaka, zaštite nacionalnog blaga umetničke, istorijske i arheološke vrednosti ili zaštite intelektualne, industrijske i komercijalne svojine ili pravila koja se odnose na zlato i srebro. Ove zabrane ili ograničenja se ne mogu sprovoditi na diskriminatoran način, niti mogu predstavljati prikriveni vid ograničenja između strana.

Industrijski proizvodi

U okviru Naslova „Slobodan protok robe“ nalazi se Poglavlje I – „Industrijski proizvodi“ (Članovi 19 do 23). Odredbe ovog poglavlja primenjuju se na proizvode poreklom iz Unije ili iz Srbije. Stupanjem na snagu SSP ukinute su carine i količinska ograničenja na uvoz industrijskih proizvoda poreklom iz Srbije, kao i dažbine, odnosno mere koje imaju isto dejstvo. Slično tome, stupanjem na snagu SSP ukinute su carine na uvoz u Srbiju industrijskih proizvoda poreklom iz Unije.

Srbija je 1. januara 2014. godine završila proces liberalizacije uvoza industrijske robe i poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva iz EU, ali će određeni poljoprivredni proizvodi i dalje zadržati zaštitu. Prosečna carinska zaštita na uvoz robe iz EU od 2014. godine do ulaska u članstvo EU će iznositi 0.99%, dok je 95.1% carinskih linija u potpunosti liberalizovano.

Autonomne trgovinske mere

Prelazni trgovinski sporazum kao i Autonomne trgovinske mere (ATM) koje je EU uvela 2000. godine u korist Srbije, a kojima je unilateralno uveden bescarinski pristup tržištu EU za proizvode iz Srbije, imali su pozitivno dejstvo na Srbiju i direktno su uticali na porast stranih investicija. ATM su stupile na snagu 1. decembra 2000. godine sa rokom trajanja od 5 godina i omogućavale su izvoz u Evropsku uniju bez carina i ograničenja za većinu proizvoda iz Srbije (izuzeci od ovog pravila postojali su za određene proizvode ribarstva, vina i junećeg mesa).

ATM su prvo primenjivane jednostrano od strane EU, do stupanja na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma, kada je taj odnos postao ugovoran. Režim autonomnih trgovinskih mera je istekao 1. januara 2011. godine, a zatim su Savet i Parlament odobrili novo produženje ATM za Zapadni Balkan. Razlog za traženje produženja režima ATM je taj što je ovaj režim davao bolji tretman određenim proizvodima nego što je to činio Prelazni trgovinski sporazum, a u samom Završnom aktu SSP EU daje mogućnost izvoznicima iz Srbije da koriste ATM, ako je to povoljnije za Srbiju. Do kraja 2011. godine su završene sve formalne procedure za njihovo usvajanje i nove ATM su na snazi od početka 2012. do kraja 2015. godine. Od posebnog je značaja to što su ove mere bi retroaktivno primenjene od 1. januara 2011. godine, što znači da su uvoznicima bile refundirane naplaćene carine za period u kom ATM nisu primenjivane.ATM za države Zapadnog Balkana su produžene do 31. decembra 2025. godine.

Robna razmena RS i EU

U toku 2013. godine, kada je SSP stupio na snagu, ostvaren je nivo pokrivenosti uvoza izvozom u iznosu od 72%. U toku narednih godina primene SSP nivo pokrivenosti uvoza izvozom se postepeno povećavao i 2021. godine je iznosio 85,3%. Države članice EU čine 62% ukupne spoljnotrgovinske razmene. Struktura izvoza i uvoza po sektorima je takva da je dominantan izvoz električnih mašina, aparata i uređaja, mašina i opreme za proizvodnju električne energije, gvožđa, čelika, žitarica, voća i povrća. Što se tiče uvoza, na prvom mestu su drumska vozila, pa zatim elektromašine, lekovi, farmaceutski proizvodi, industrijske mašine, obojeni metali i dr.

Trgovina Srbija – EU (27 država članica, bez UK) 2011 – 2021. u mil. EUR

                                                                                              Izvor: Republički zavod za statistiku

Zona slobodne trgovine poljoprivrednim proizvodima i proizvodima ribarstva između ugovornih strana uspostavljana je postepeno, tokom prelaznog perioda od šest godina od stupanja na snagu Prelaznog sporazuma. Međutim, za razliku od trgovine industrijskim proizvodima, zbog posebnog ekonomskog i društvenog značaja poljoprivrede za ekonomije Srbije i EU, liberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodima nije potpuna.

SSP, otuda, sadrži posebna pravila kada je u pitanju uspostavljanje zone slobodne trgovine za proizvode iz oblasti poljoprivrede i ribarstva. Sporazumom su obuhvećeni primarni poljoprivredni proizvodi, prerađeni poljoprivredni proizvodi i riba i prerađevine od ribe (u daljem tekstu: poljoprivredni proizvodi).

EU se obavezala da od momenta stupanja na snagu Sporazuma ukine sva količinska ograničenja i mere istog dejstva na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije. Takođe, EU se obavezala da ukine sve carine i dažbine koje imaju isto dejstvo na uvoz.  S druge strane, Srbija se obavezala da ukine sva količinska ograničenja i mere jednakog dejstva, kao i sve dažbine jednakog dejstva na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU. Dogovor o trgovini prerađenim poljoprivrednim proizvodima je sadržan u Protokolu 1 uz SSP. Savet za stabilizaciju i pridruživanje može doneti odluku o proširenju liste prerađenih poljoprivrednih proizvoda utvrđenih Protokolom, izmeni carinskih dažbina koje su sadržane u Aneksu I i Aneksu II Protokola, kao i o povećanju ili ukidanju tarifnih kvota. Pored toga, Savet za stabilizaciju i pridruživanje može carinske dažbine utvrđene Protokolom 1 zameniti odgovarajućim režimom utvrđenim na osnovu odgovarajućih tržišnih cena u stranama ugovornicima, koje se odnose na poljoprivredne proizvode koji se stvarno koriste u proizvodnji prerađenih poljoprivrednih proizvoda koji podležu tom protokolu.Takođe, Protokolom 2 je utvrđen režim koji se primenjuje na trgovinu vina i alkoholnih pića.

Sporazum sadrži i tzv. klauzulu o reviziji (u članu 31), koja omogućava ugovornim stranama da pruže dodatne uzajamne koncesije sa ciljem primene veće liberalizacije trgovine poljoprivrednim proizvodima.Zbog osetljivosti trgovine poljoprivrednim proizvodima za strane ugovornice, Sporazumom su predviđene i određene zaštitne mere koje su definisane u članu 32.