Energetska zajednica za Jugoistočnu Evropu

Glavni razlozi za osnivanje Energetske zajednice javili su se prvo na nivou Evropske zajednice. Razvijanjem unutrašnjeg tržišta gasa i električne energije, EU počinje da promoviše održivi razvoj i stabilnost u Jugoistočnoj Evropi. Iz tih razloga, pokreće se inicijativa u kojoj je istaknuta potreba za institucionalizacijom saradnje EU sa državama JIE u oblasti energetike, kako bi se uspostavio jedinstveni zakonodavni okvir i kako bi se države regiona integrisale u unutrašnje tržište gasa i električne energije Unije. Osnov za ostvarivanje saradnje u oblasti energetskih politika dale su: Direktiva 2003/54/EZ (poznatija kao Prva EU Direktiva o električnoj energiji), koja je revidirala i ukinula Direktivu 96/92/EZ; Direktiva 2003/55/EZ (poznata pod nazivom Prva EU Direktiva o gasu), koja je revidirala i ukinula Direktivu 98/30/EZ.

Prvi sporazum postignut je u junu 2002. godine i poznat je pod nazivom “Memorandum o razumevanju o regionalnom tržištu električne energije u JIE i njegovom uključivanju u unutrašnje tržište električne energije EU” od 15. novembra 2002. godine. Nedugo zatim, Atinskim procesom obuhvaćeno je i tržište gasa, i to usvajanjem Atinskog memoranduma koji uključuje i problematiku stvaranja regionalnog tržišta gasa (od 8. decembra 2003. godine), čime su postavljeni temelji za dalji proces nastanka panevropskog tržišta električne energije i gasa, odnosno zaključivanje Ugovora o osnivanju Energetske zajednice. Ugovor o osnivanju Energetske zajednice stvara uslove za nastanak jedinstvenog energetskog tržišta, propisuje mehanizme za rad mrežnih tržišta, uspostavlja institucije Energetske zajednice i utvrđuje proces odlučivanja u okviru Energetske zajednice.

Brojni su ciljevi zbog kojih je Energetska zajednica formirana. Svi oni su prepoznati od strane Evropskog saveta u Kopenhagenu 2002. godine, kao i u Solunu 2003. godine u „Solunskom planu za Zapadni Balkan: na putu evropskih integracija“, potom i u okviru procesa Evro-Mediteranskog partnerstva i Evropske susedske politike, kao i Pakta za stabilnost u JIE i mogu se, načelno, podeliti u dve grupe. Jednu grupu čine opšti ciljevi međudržavne saradnje i težnja ugovornih strana da pristupe EU i oni podrazumevaju:

• Dalje jačanje dobrosusedskih odnosa između EU i JIE, što sa jedne strane omogućava priliv novih investicija i razvoj infrastrukture u zemljama JIE, a sa druge strane povećanje konkurencije i diversifikaciju izvora snabdevanja EU;
• Stvaranje pravno obavezujućeg sporazuma za razvoj jugoistočno-evropskog energetskog tržišta;•    Jačanje saradnje između država JIE i
• Stvaranje uslova za mir, stabilnost i ekonomski rast u regionu.Drugu grupu čine oni ciljevi koji se odnose na energetiku i sigurnost snabdevanja, zaštitu životne sredine i konkurentnost, a podrazumevaju:
• Stvaranje integrisanog i koherentnog tržišta prirodnog gasa i električne energije;
• Stvaranje integrisanih tržišta drugih energenata (posebno tečnog prirodnog gasa, goriva, vodonika i drugih bitnih mrežnih infrastruktura);
• Stvaranje stabilnog i jedinstvenog regulatornog i tržišnog okvira
• Privlačenje investicija u gasne mreže, proizvodnju energije i mreže za transmisiju energije;
• Poboljšanje stanja životne sredine u regionu u kontekstu snabdevanja energijom i energentima, kao i podsticanje unapređenja energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije i
• Razvoj konkurentnog tržišta energije.

Osnivački Ugovor sastoji se od preambule, 12 naslova i tri aneksa. Prvi deo teksta Ugovora odnosi se na osnovne principe na kojima se zasnivaju aktivnosti Energetske zajednice kao i zadatke koje ona treba da izvršava radi realizacije utvrđenih ciljeva. Sledeći deo odnosi se na acquis communitaire u oblasti energetike, kao i u drugim povezanim oblastima - zaštite životne sredine, konkurencije i obnovljivih izvora energije. Upravo u ovom delu predviđena je prva od osnovnih obaveza ugovornih strana, a to je implementacija acquis communitaire u skladu sa definisanim vremenskim okvirom. Sledeći deo odnosi se na stvaranje mehanizama za rad tržišta mrežne energije. Ovde je predviđena druga osnovna obaveza ugovornih strana, a to je uspostavljanje regulatornog okvira u ovoj oblasti. Pored ove dve, Ugovorom je predviđena i treća osnovna obaveza - liberalizacija energetskog tržišta.

Prvobitno definisane pravne tekovine podrazumevale su regulisanje oblasti električne energije, gasa, zaštite životne sredine, konkurencije i obnovljivih izvora energije. Sa potrebom za jačanjem energetskog tržišta i daljim razvojem regionalne saradnje i međusobne povezanosti, oblasti delovanja Energetske zajednice vremenom su se proširile, tako da danas Energetska zajednica obavlja aktivnosti iz sledećih oblasti energetske politike:

a) Implementacija zajedničkog okvira pravnih tekovina, koja podrazumeva usklađivanje/harmonizaciju zakona koje je Energetska zajednica prepoznala kao one koji će doprineti ostvarenju predviđenih ciljeva;

b) Električna energija - koja je primarno bila regulisana i koja je dovela do osnivanja Energetske zajednice;

v) Gas - s posebnim akcentom na oblast razvoja gasne infrastrukture sa ciljem sigurnosti snabdevanja;

g) Podsticanje investicija u oblasti izrade planova o prioritetnim infrastrukturnim projektima radi ostvarivanja zadatih ciljeva;

d) Sigurnost snabdevanja svih raspoloživih energenata, imajući u vidu diversifikaciju snabdevanja, tehnološku bezbednost i geografsko poreklo energenata;

đ) Obnovljivi izvori energije - odnosno njihova promocija sa ciljem ekonomičnije proizvodnje i potrošnje, kao i zaštite životne sredine;

e) Energetska efikasnost - predviđena članom 35. Ugovora, koji omogućava usvajanje mera za dalji razvoj u ovoj oblasti;

ž) Zaštita životne sredine radi kontrole zagađenja od posledica energetskih delatnosti;

z) Konkurencija, i to posebno u oblasti državne pomoći, a sve sa ciljem očuvanja jedinstvenog tržišta i privlačenja investitora;

i) Socijalna pitanja, uz poseban osvrt na javno zdravlje i

j) Nafta - uz poseban osvrt na obezbeđivanje obaveznih naftnih rezervi.

Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice predviđene su sledeće institucije:

1. Ministarski savet, koji stvara okvire opšte politike, preduzima mere u skladu sa Ugovorom i usvaja proceduralna akta, koja - pod precizno utvrđenim uslovima - podrazumevaju i prenos konkretnih ovlašćenja, zadataka i obaveza na druga tela Energetske zajednice;

2. Sekretarijat, koji obavlja administrativne i tehničke poslove, nadgleda sprovođenje preuzetih obaveza, realizuje zadatke koje mu poveri Ministarski savet i usvaja proceduralna akta;

3. Stalna grupa na visokom nivou, koja priprema materijale za Ministarski savet, daje pristanak za pružanje tehničke pomoći na zahteve donatora i međunarodnih finansijskih institucija, podnosi izveštaje Ministarskom savetu, usvaja proceduralna akta, preduzima mere za koje je ovlasti Ministarski savet i raspravlja o razvoju primene pravnih tekovina EU na osnovu izveštaja koji redovno dobija od Evropske komisije i4. Regulatorni odbor, koji savetuje Ministarski savet, izdaje preporuke u prekograničnim sporovima na zahtev strana u sporu, preduzima mere u skladu sa Ugovorom i, na osnovu ovlašćenja koja dobije od Ministarskog saveta, usvaja proceduralna akta.

Pored ovih osnovnih institucija, postoje i 4 foruma:

• Forum za električnu energiju
• Gasni forum
• Socijalni forum i
• Naftni forum.

U forumima su predstavnici ugovornih strana, donatora, posmatrača i učesnika, uključujući predstavnike industrijskog sektora, zakonodavaca i potrošača, a svi oni zajedno imaju za cilj što bolje funkcionisanje Energetske zajednice u pojedinačnim oblastima za koje su osnovani.

Energetska zajednica usvaja akte u formi preporuka, odluka i proceduralnih akata. Odluke su pravno obavezujuće u celosti za one na koje se odnose. Za neizvršenje obaveza Ministarski savet može da utvrdi da je strana izvršila povredu svojih obaveza i, u slučaju ozbiljnog i trajnog povređivanja obaveza, može da suspenduje određena prava koja proističu iz primene Ugovora. Preporuke nemaju obavezujuće dejstvo, ali su ugovorne strane dužne da nastoje da ih u najboljoj nameri izvršavaju.

Proceduralnim aktima uređuju se organizaciona i budžetska pitanja i pitanje transparentnosti. Proceduralna akta imaju obavezujući karakter za institucije Energetske zajednice, kao i za ugovorne strane kada je to predviđeno samim aktom. Ministarski savet proceduralnim aktom usvaja budžet svake dve godine, odlučuje o preispitivanju visine doprinosa ugovornih strana, imenuje direktora Sekretarijata, usvaja pravila procedure za mirno rešavanje sporova u okviru Energetske zajednice. Proceduralnim aktima se i prihvata država posmatrač.

Ovim aktima, takođe, Ministarski savet delegira ovlašćenja u pogledu sprovođenja politike Energetske zajednice Stalnoj grupi na visokom nivou, Regulatornom odboru ili Sekretarijatu. Stalna grupa na visokom nivou, Regulatorni odbor i Sekretarijat, na osnovu samog Ugovora, usvajaju porceduralna akta koja se odnose na njihovu unutrašnju organizaciju i način rada, kao i proceduralna akta koja se odnose na druga pitanja u okviru ovlašćenja koja im delegira Ministarski savet (osim onih pitanja za koja je Ugovorom izričito predviđeno da o njima odlučuje Ministarski savet).U toku je izmena Ugovora o osnivanju Energetske zajednice. Amandmani o kojima se  vode pregovori su: reciprocitet, državna pomoć, konkurentnost, finansijski penali i denominacija.