Programi Unije

Programi Unije predstavljaju niz integrisanih mera koje su namenjene jačanju saradnje između država članica Evropske unije i država kandidata u različitim oblastima. Programi Unije se finansiraju iz zajedničkog budžeta Evropske unije, sredstvima koja su namenjena razvoju različitih prioritetnih oblasti: zaštita životne sredine, energetika, transport, razvoj preduzetništva, konkurentnost, kultura, obrazovanje itd.

Republika Srbija je potpisala Okvirni sporazum o učešću u programima Evropske unije 22. novembra 2004. godine. Učešće u programima Unije za Republiku Srbiju predstavlja priliku da se  upozna sa politikama EU, evropskim institucijama, zakonima i njihovom primenom u praksi, kao i sa sistemima vrednosti i mehanizmima funkcionisanja EU.

Za učešće u svakom pojedinačnom programu Unije neophodno je da se potpiše međunarodni sporazum između Republike Srbije i Evropske komisije. EK je centralizovala upravljanje programima Unije (osim za program Erazmus , kojim upravlja Nacionalna agencija u svakoj od zemalja članica EU odnosno zemalja kandidata), što znači da je za svaki program nadležan određeni direktorat Evropske komisije ili Izvršna agencija. Na raspisane pozive za svaki od programa Unije aplicira se direktnim odlaskom na internet prezentaciju konkretnog programa.

Za učešće Republike Srbije u programima Unije, prema pravilima Evropske komisije, odgovorne su nadležne domaće institucije –  ministarstva, udruženja, organizacije, kancelarije –  koje za to imaju mandat. Koordinacija učešća u svakom pojedinačnom programu Unije za koji je Republika Srbija uplatila finansijsku kontribuciju u opšti budžet EU poverena je nacionalnim kontakt tačkama iz odgovarajućih nacionalnih institucija.Ministarstvo za evropske integracije koordinira proces evropskih integracija u Republici Srbiji, koja uključuje saradnju sa resornim ministarstvima oko pregovora za odgovarajuća pregovaračka poglavlja kao i u upravljanju programima EU iz čega proističe da je Ministarstvo za evropske integracije odgovorno za izveštavanje Vlade i informisanje javnosti o celokupnoj međunarodnoj razvojnoj pomoći uključujući i programe Unije.

U prethonom periodu Republika Srbija je učestvovala u trinaest programa Unije:

1. Horizont 2020.

Horizont 2020. je najveći integrisani program EU za istraživanje i inovacije, koji je objedinio sve programe prethodno finansirane iz Okvirnog programa za inovacije i konkurentnost (CIP), Sedmog okvirnog programa za istraživanje i inovacije (FP7) i Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT). Spajanjem inovacija i istraživanja, program nastoji da ostvari napredak u tri prioritetne oblasti:

  • Izvrsnost u nauci,
  • Vođstvo u industriji i
  • Društveni izazovi.

Program je namenjen izgradnji društva i ekonomije u EU zasnovanih na znanju i inovacijama. Planirano je da – kroz mobilizaciju dodatnih sredstava za istraživanja, razvoj i inovacije, uključujući i izdvajanje  3% BDP-a za istraživanja i razvoj u celoj EU do 2020. godine  – budu ostvareni ciljevi koji se odnose na istraživanja i razvoj. Krajnji cilj ovog finansijskog instrumenta je stvaranje inovativne Unije – pružanjem podrške razvoju svetske nauke, uklanjanjem prepreka za inovacije i olakšavanjem javnom i privatnom sektoru da rade zajedno.

Više informacija možete da nađete na:

 https://ec.europa.eu/programmes/horizon2020/

2. Program za konkurentnost malih i srednjih preduzeća – COSME

Program za konkurentnost malih i srednjih preduzeća je program za promociju konkurentnosti malih i srednjih preduzeća. Ciljevi programa su: jačanje konkurentnosti i održivosti preduzeća, naročito malih i srednjih preduzeća, podsticanje preduzetničke kulture i promocija uspostavljanja i rasta malih i srednjih preduzeća.

Mere koje takođe podržava ovaj program uključuju obuke za pisanje projekata, aktivnosti koje omogućavaju pristup novim tržištima, kao i promociju što više transnacionalnih partnerstava. Program podržava i obrazovnu razmenu između preduzetnika (Erazmus za mlade preduzetnike). U okviru ovog programa izdvojeno je 1,4 milijardi evra iz budžeta za preduzeća, kako bi  lakše pristupala kreditima. Ovaj cilj se sprovodi kroz direktno finansiranje ili davanjem garancija za kredit.

Više informacija možete naći na: https://ec.europa.eu/easme/en/cosme

3. Program za zapošljavanje i socijalne inovacije

Program za zapošljavanje i socijalne inovacije ima za cilj da se dostigne visok nivo kvalitetne i održive zaposlenosti, uz obezbeđivanje adekvatne socijalne zaštite i socijalne inkluzije. Takođe, program pomaže da se  sprečava i smanjuje siromaštvo, kao i da se unapređuju radni uslovi u periodu od 2014. do 2020. godine.

Više informacija možete da nađete na: http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=1081

4. Erazmus  

Erazmus je program Evropske unije koji obezbeđuje finansiranje projekata za saradnju u tri oblasti: obrazovanje, mladi i sport.

U najširem smislu, program Erazmus u oblasti obrazovanja ima sledeće prioritete: unaprediti i podržati razvoj svih nivoa obrazovanja, ojačati veze između formalnog, neformalnog i informalnog učenja, osnažiti vezu obrazovanja sa svetom rada, stvoriti dodatne vrednosti za evropski prostor obrazovanja, povezati zemlje članice u definisanju obrazovnih politika.

U fokusu programa Erazmus je jačanje potencijala mladih za aktivno učešće u građanskom društvu, razvoj liderskih veština, solidarnosti i razumevanja između kultura.

Erazmus program je započeo 2014., a trajaće do 2020. godine. U navedenom periodu, ukupan budžet za ovaj program je 14,7 milijardi evra.

Republika Srbija učestvuje u programu Erazmus od samog početka i sve do 2019. je bila u statusu partnerske zemlje. Od februara 2019. godine, Srbija je postala punopravna članica, što znači da može da učestvuje u svim delovima programa, kao i sve zemlje Evropske unije.

S obzirom na to da program finansira projekte koji su namenjeni obrazovanju i radu sa mladima, sve vrste obrazovnih ustanova kao i organizacije koje rade sa mladima su te kojima je program primarno namenjen.

To su osnovne škole, srednje stručne škole i gimnazije, predškolske ustanove, univerziteti i visoke škole, škole za obrazovanje odraslih, organizacije koje pružaju razne oblike stručnog obrazovanja i obuka, organizacije civilnog društva/ nevladine organizacije koje se bave obukama za mlade itd. Pored toga, svaka javna ili privatna institucija/organizacija koja je aktivna, može i želi da doprinese sprovođenju projekata u nekoj oblasti obrazovanja i obuka, - npr. lokalne samouprave, mala i srednja preduzeća, profesionalna udruženja i slično - može učestvovati u Erazmus projektima.

Od 2014. do sada, obrazovne institucije i omladinske organizacije iz Srbije su bile koordinatori ili partneri na projektima ukupne vrednosti preko 83 miliona evra.

Do sada je, prema raspoloživim podacima, 7644 pojedinca iz obrazovnih institucija, organizacija i institucija koje se bave mladima i nevladinih organizacija bilo na razmenama u zemljama članicama Erazmus .

Za sprovođenje i promociju Erazmus programa u Republici Srbiji nadležna je Fondacija Tempus. Više o programu Erazmus možete pronaći na sajtu: www.erasmusplus.rs

5. Kreativna Evropa

Kreativna Evropa je program EU za podršku sektorima za kulturu i medije. Program se sastoji od dva potprograma: Kultura – za promociju sektora kulture i Medija program – za podršku audiovizuelnom sektoru.

Kroz potprogram Kultura promoviše se saradnja kulturnih i kreativnih organizacija između različitih zemalja, podržavaju se inicijative da se prevedu i promovišu književna dela širom Evropske unije, kao i da se razviju mreže koje omogućavaju konkurentnost i međunarodnu delatnost kulturnog i kreativnog sektora. Takođe se uspostavljaju i platforme za promociju novih umetnika i podsticanje evropskih programa za kulturna i umetnička dela. Potprogram Kultura obuhvata četiri konkursa:

  • Evropski kooperacioni projekti,
  • Evropske platforme,
  • Evropske mreže i
  • Projekti književnih prevoda.

Medija program finansira aktivnosti koje uključuju: razvoj evropskog audiovizuelnog sektora, poštujući i prikazujući evropski kulturni identitet i nasleđe, promociju evropskih audiovizuelnih dela unutar i izvan granica EU, jačanje konkurentnosti audiovizuelnog sektora, olakšavajući pristup finansiranju i promociji korišćenja digitalnih tehnologija.

Iz ovog fonda finansiraće se evropska prestonica kulture i oznaka evropske baštine, kao i evropske nagrade za književnost, arhitekturu, zaštitu baštine, filmsku umetnost i pop i rok muziku.

Više informacija možete da nađete na:

https://ec.europa.eu/programmes/creative-europe/

http://eacea.ec.europa.eu/media/index_en.php

6. Evropa za građane i građanke

Program Evropa za građane i građanke ima za cilj promovisanje evropskog identiteta i evropskog građanstva. Namenjen je udruženjima građana, organizacijama civilnog društva i jedinicama lokalne samouprave. Opšti ciljevi programa su finansiranje projekata koji su namenjeni boljem razumevanju EU, njene istorije i različitosti, kao i promocija evropskog građanstva i unapređenje građanskog i demokratskog učešća na nivou EU.

 Program Evropa za građane i građanke je podeljen na dve oblasti: evropsko sećanje i demokratski angažman, i građansko učešće. Cilj prve oblasti je svest o istorijskom kontinuitetu, zajedničkim evropskim vrednostima i ciljevima. Svrha druge oblasti je podrška demokratskom učešću građana u životu i razvoju u Evropi.

Više informacija možete da nađete na:

 http://eacea.eceuropa.eu/europa-for-citizens_en

7. Evropski zdravstveni program III

Program predstavlja glavni instrument koji Evropska komisija koristi za implementaciju EU strategije za zdravlje. Glavni ciljevi programa su poboljšanje zdravstvenog sistema i smanjenje nejednakosti u pružanju/dobijanju zdravstvene pomoći.

Program pruža podršku u četiri oblasti:

1. Promocija zdravlja,  zdrav način života i prevencija bolesti,

2. Zaštitita građana EU od ozbiljnih prekograničnih pretnji zdravlju,

3. Doprinos stvaranju inovativnih, efikasnih i održivih zdravstvenih sistema i

4. Lakši pristup boljoj i sigurnijoj zdravstvenoj zaštiti građana EU.

Više informacija možete da nađete na:

 http://ec.europa.eu/health/programme/policy/index_en.htm

8. Fiskalis 2020.

Fiskalis 2020. je program koji se bavi razmenom informacija i iskustava između poreskih organa evropskih zemalja. Cilj programa je da, u partnerstvu sa drugim evropskim zemljama, razvije transevropski informacioni sistem i izgradi mrežu između korisnika nacionalnih vlasti.

Program podržava borbu protiv utaje i izbegavanja plaćanja poreza, planiranje poreske politike i sprovođenje zakona EU u oblasti oporezivanja. To se postiže kroz razmenu informacija, podršku administrativnoj saradnji i povećanje administrativnih kapaciteta zemalja učesnica, sa ciljem da se smanje administrativna opterećenja poreskih organa i usklade troškovi za poreske obveznike.

Više informacija možete da nađete na:

 https://ec.europa.eu/taxation_customs/fiscalis-programme_en

9. Carina 2020.

Carina 2020. je program koji podržava saradnju carinskih organa između zemalja članica EU i zemalja kandidata. Cilj je poboljšanje njihove efikasnosti, postizanjem bolje kohezije, kako bi se izbeglo oštećenje Carinske unije. Program podržava sledeće mere: zajedničke akcije, seminare i radionice, projektne grupe, timove stručnjaka, izgradnju administrativnih kapaciteta u upravama carina, studije, informativne kampanje, razvoj IT veština, obuke za razvijanje potrebnih profesionalnih veština i znanja u oblasti carina.

Više informacija možete da nađete na:

 https://ec.europa.eu/taxation_customs/business/customs-cooperation-programmes/customs-2020-programme_en

10. Mehanizam civilne zaštite Evropske unije

Cilj aktivnosti EU u oblasti civilne zaštite je podrška naporima za sprečavanje katastrofa i obezbeđivanje spremnosti jedinica civilne zaštite da deluju u slučajevima katastrofa – na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.

Mehanizam za civilnu zaštitu Evropske unije nudi Republici Srbiji mnogobrojne mogućnosti za saradnju, kao što su: korišćenje evropskih alata za monitoring i sisteme ranog upozorenja, učešće u zajedničkim treninzima i vežbama, razmena eksperata, učešće u projektima o sprečavanju nepogoda,, neposredna komunikacija sa drugim organima civilne zaštite uključenim u odgovor na vanredne situacije, razmena informacija i najbolje prakse, koordinisane operacije EU na ublažavanju i otklanjanju posledica, sufinansiranje transporta timova i druge pomoći.

Više informacija možete da nađete na:

 http://ec.europa.eu/echo/what/civil-protection/mechanism_en

       11. Instrument za povezivanje Evrope

       12. Prava, jednakost i građanstvo

       13. Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava

U novoj finansijskog perspektivi od 2021. do 2027. godine većina programa Unije predstavljaju naslednici prethodnih programa, ali biće uvedene i neke promene, ukidanje starih i uvođenje novih programa, uvođenje novih pravila za implementaciju, praćenje i izveštavanje, kao i novi kriterijumi za učestvovanje u programima.

Instrument za povezivanje Evrope

Instrument za povezivanje Evrope (CEF) ima za cilj da podrži postizanje ciljeva politike EU u sektoru transporta, energetike i digitalnog sektora, a u vezi sa transevropskim mrežama, omogućavajući ili ubrzavajući ulaganja u projekte od zajedničkog interesa, kao i podrškom prekogranične saradnja u proizvodnju obnovljive energije. Cilj mu je maksimiziranje sinergije između sektora obuhvaćenih CEF-om i  drugim programima EU.

Prava, jednakost i građanstvo

Opšti cilj je da se doprinese stvaranju oblasti u kojoj se promovišu i štite prava lica koja su sadržana u Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije i Povelji o osnovnim pravima Evropske unije. Konkretno, ovaj program treba da promoviše prava koja proizilaze iz evropskog državljanstva, principe nediskriminacije i jednakosti između žena i muškaraca, pravo na zaštitu ličnih podataka, prava deteta, prava koja proizilaze iz potrošačkog zakonodavstva Unije i od slobode poslovanja na unutrašnjem tržištu.

Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava

Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava (EIDHR) ima za cilj pružanje podrške promociji demokratije i ljudskih prava u zemljama koje nisu članice EU. Ključni ciljevi EIDHR-a su: Unapređenje poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, jačanje uloge civilnog društva u promovisanju ljudskih prava i demokratskih reformi, podrška i jačanje međunarodnog i regionalnog okvira za zaštitu ljudskih prava, pravde, vladavine prava i promocije demokratije, izgradnja poverenja i povećanje pouzdanosti i transparentnosti demokratskih izbornih procesa, posebno kroz praćenje izbornih procesa itd.