Klasteri

• PG 5 Javne nabavke
• PG 18 Statistika
• PG 23 Pravosuđe i osnovna prava
• PG 24 Pravda, sloboda i bezbednost
• PG 32 Finansijska kontrola
• Ekonomski kriterijumi
• Funkcionisanje demokratskih
  institucija 
• Reforma javne uprave

• PG 1 Sloboda kretanja robe
• PG 2 Sloboda kretanja radnika
• PG 3 Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga
• PG 4 Slobodno kretanje kapitala
• PG 6 Pravo privrednih društava
• PG 7 Zaštita intelektualne svojine
• PG 8 Politika konkurencije
• PG 9 Finansijske usluge
• PG 28 Zdravlje i zaštita potrošača

• PG 10 Informaciono društvo i mediji
• PG 16 Oporezivanje, 17 Ekonomska i monetarna politika
• PG 17 Ekonomska i monetarna politika
• PG 19 Socijalna politika i zapošljavanje
• PG 20 Industrijska politika i preduzetništvo
• PG 25 Nauka i istraživanje
• PG 26 Obrazovanje i kultura
• PG 29 Carinska unija

• PG 14 Transport
• PG 15 Energetika
• PG 21 Transevropske mreže
• PG 27 Zaštita životne sredine i klimatske promene

• PG 11 Poljoprivreda i ruralni razvoj
• PG 12 Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna pitanja
• PG 13 Ribarstvo
• PG 22 Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata
• PG 33 Finansijske i budžetske odredbe

• PG 30 Ekonomski odnosi sa inostranstvom
• PG 31 Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika

Teme poglavlja i pregovora

Osnovna tema ovog poglavlja – o kome se razgovora na kraju pregovaračkog procesa, kada je već izvesno da će država kandidat postati država koja pristupa EU – je učešće buduće države članice u radu institucija Evropske unije. To podrazumeva da se odredi koliko predstavnika i u kojoj instituciji će imati država koja pristupa Evropskoj uniji, ali i na koji način će glasati u određenim telima i kako se računa broj glasova koje će imati ta država.

Osnovno što se određuje je broj glasova u Evropskom savetu i Savetu ministara Evropske unije. Precizno se utvrđuje koji broj glasova će buduća država članica imati kada se odlučuje u okviru Saveta u slučajevima kada se odluke donose kvalifikovanom većinom. Evropski savet je telo koje čine šefovi država i vlada država članica EU. Savet ministara EU ima više formata, u zavisnosti od teme, ali ovo telo uvek čine ministri država članica, s tim što mogu biti iz različitih resora.

Evropska komisija je sada sastavljena od onoliko komesara koliko ima država članica Evropske unije, tako da je svaka država pristupanjem dobila mogućnost da dobije i jednog komesara koji će biti državljanin te države.

Evropski parlament je institucija za koju se poslanici koji ga čine biraju na neposrednim izborima. Država stupanjem u članstvo ima pravo da njeni državljani budu birani za članove Evropskog parlamenta, kao i da njeni građani glasaju. Lisabonski ugovor je odredio ukupan broj poslanika Evropskog parlamenta. Koliko će svaka država članica imati poslanika u kom sazivu, određuje Savet EU – pre svakih izbora, koji se održavaju svakih sedam godina.

Institucije koje učestvuju u Pregovaračkoj grupi za institucije

Članovi Pregovaračke grupe su predstavnici sledećih organa i organizacija: Ministarstva za evropske integracije; Ministarstva spoljnih poslova; Ministarstva pravde; Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave; Ministarstva finansija i Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.

Koja je korist i rezultat za Srbiju?

Nakon pristupanja, nova država članica stiče pravo da imenuje sudiju u Sud Evropske unije, zatim guverner Narodne banke svake države članice učestvuje u radu Evropske centralne banke, u Evropskom revizorskom sudu svaka država članica ima člana, takođe i u Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu, Komitetu regiona, a dobija i mesto člana Saveta guvernera Evropske investicione banke, i člana u naučno-tehničkom odboru Evroatoma.

Niz tela, agencija, odbora i grupa postaju dostupni državi članici EU. Tačnije, predstavnici država članica učestvuju u njihovom radu, a na osnovu pravnih akata kojima su formirani i u skladu sa procedurom koja je tim aktima definisana.

Još jedna od značajnih tema koja je precizirana u ovom poglavlju je pitanje jezika buduće države članice. U okviru ovog poglavlja biće potvrđeno da srpski jezik postaje zvanični jezik Evropske unije. To znači da će celokupna pravna tekovina morati da postoji i na srpskom jeziku, i to će biti pravno obavezujuća verzija, s obzirom da će srpski jezik biti službeni jezik EU – što znači jezik osnivačkih ugovora i pravnih tekovina EU.

Korisni linkovi:

https://www.eud.eu/eu-institutions/council-european-union/

https://curia.europa.eu/jcms/jcms/j_6/en/

https://www.europarl.europa.eu/portal/en

https://www.eca.europa.eu/Pages/Splash.aspx

https://www.ecb.europa.eu/home/html/index.en.html

https://www.eesc.europa.eu/

https://cor.europa.eu/en

https://www.eib.org/en/about/index.htm

https://euratom-supply.ec.europa.eu/index_en

Pregovaračko poglavlje 35 je specifično u slučaju pregovora o pristupanju Srbije. U ranijim pregovorima o članstvu sa Evropskom unijom, obuhvatalo je pitanja koja ne mogu da se svrstaju ni u jedno drugo pregovaračko poglavlje ili za raspravu o pitanjima koja se pojave nakon što je određeno poglavlje privremeno zatvoreno, kako bi se izbegla potreba za ponovnim pregovaranjem tih poglavlja. Zbog toga u ovom poglavlju nema unapred definisanih pravnih tekovina EU.

U slučaju pregovora sa Srbijom, osim tih pitanja, Evropska unija je iskoristila poglavlje 35 kako bi se preko njega pratio i napredak u dijalogu Beograda i Prištine. Ovo je utvrđeno Pregovaračkim okvirom EU za vođenje pristupnih pregovora sa Srbijom, koji kaže da će se „pitanje normalizacije odnosa između Srbije i Kosova razmatrati u okviru Poglavlja 35 - Ostala pitanja kao posebna stavka kojom se treba baviti u ranoj fazi pregovora, kao i tokom celog procesa pregovaranja, a u posebno opravdanim slučajevima i u okviru drugih relevantnih poglavlja“ (tačka 23 Pregovaračkog okvira EU). Ovo znači da se u okviru Poglavlja 35 neće voditi rasprava o temama koje su predmet dijaloga Beograda i Prištine, već o primeni dogovora nastalih u okviru dijaloga Beograda i Prištine.

Imajući u vidu značaj dijaloga Beograda i Prištine, na poglavlje 35 će se odnositi pravila vođenja pristupnih pregovora utvrđena u pregovaračkom okviru EU, a koja se primenjuju na poglavlja 23 i 24. Ovo se prvenstveno odnosi na potrebu obezbeđivanja sveobuhvatne ravnoteže u pregovorima. Pregovaračkim okvirom je utvrđeno da: „mora biti obezbeđena opšta ravnoteža u pogledu napretka pregovora u okviru svih poglavlja”. S obzirom na povezanost između Poglavlja 23 - Pravosuđe i osnovna prava i Poglavlja 24 - Pravda, sloboda i bezbednost i vrednosti na kojima je Unija zasnovana, kao i imajući u vidu njihov značaj za sprovođenje pravnih tekovina EU u svim oblastima, ukoliko napredak u okviru pomenuta dva poglavlja bude u značajnom zaostatku u odnosu na celokupan napredak pregovora, i nakon što sprovede sve druge raspoložive mere, Komisija će, na sopstvenu inicijativu ili na zahtev jedne trećine država članica, predložiti da ne preporuči otvaranje i/ili zatvaranje drugih pregovaračkih poglavlja, kao i da prilagodi povezane pripremne aktivnosti, prema potrebi, dok se neravnoteža u ostvarenom napretku ne reši“ (tačke 24 i 25 Pregovaračkog okvira EU).  

Pored primene klauzule o ravnoteži na Poglavlje 35, primena pravila vođenja pristupnih pregovora utvrđena za poglavlja 23 i 24, a koja se mogu primeniti i na Poglavlje 35, podrazumeva i da će se ovim poglavljem strane baviti u ranoj fazi pristupnih pregovora i da za Poglavlje 35 mogu biti utvrđena prelazna merila.

Eksplanatorni skrining za Poglavlje 35  održan je 22.  januara 2014. godine.

Bilateralni skrining za Poglavlje 35  održan je 22. januara 2014. godine.

Poglavlje 35 otvoreno je na drugoj Međuvladinoj konferenciji između Srbije i EU koja je održana u Briselu, 14. decembra 2015. godine