Vize, readmisija i vizna liberalizacija

Pravne tekovine Šengena

Jedna od četiri osnovne slobode za građane EU je sloboda kretanja ljudi, koja je garantovana osnivačkim ugovorima. Inicijalno je ideja nastala od potrebe da državljani država članica tadašnjih evropskih zajednica mogu da se slobodno kreću i nastane u bilo kojoj državi članici. Najveći napredak je postignut potpisivanjem Šengenskog sporazuma 1985. godine o postepenom ukidanju kontrole na zajedničkim granicama, a zatim i Šengenske konvencije 1990. godine za sprovođenje sporazuma kojim je i počelo ukidanje graničnih kontrola između država potpisnica. Sprovođenje sporazuma je otpočelo 1995. godine, kao deo međuvladine saradnje. Danas su tekovine Šengena deo pravnog i institucionalnog sistema EU, i uključuju skoro sve države članice, s tim što uključuje i države koje nisu članice EU, i to Švajcarsku, Norvešku, Lihtenštajn i Island.

Pravnim tekovinama EU ukinute su kontrole na graničnim prelazima unutar EU¹, ali je bilo potrebno ojačati kontrolu na spoljnim granicama, i to na jedinstven način. To je postignuto zajedničkim pravilima koja se odnose i primenjuju na sva lica koja prelaze spoljne granice, to se pre svega odnosi na tipove viza koje su im potrebne, kontrolu koju je potrebno sprovesti, zatim ujednačene uslove za ulazak i pravila za kratak boravak, pojačanu policijsku saradnju, jaču pravosudnu saradnju, kao i ustanovljavanje Šengen informacionog sistema. Pod pritiskom pandemije KOVID-19, bezbednosnih pretnji i migrantske krize, Evropska komisija je predložila „Strategiju ka potpuno funkcionalnom i otpornom šengenskom prostoru”.

Zajednička vizna politika

Kao deo procesa sprovođenja pravnih tekovina EU bilo je neophodno da se ustanovi zajednička vizna politika država članica Šengen sistema, kako bi slobodno kretanje ljudi bilo olakšano ukidanjem unutrašnjih granica, ali uz ustanovljavanje sistema koji na siguran način onemogućava narušavanje bezbednosti i sprečava prekogranične kriminalne aktivnosti. Osnovni propis koji definiše zajedničku viznu politiku je Uredba (EU) 2018/1806  od 14. novembra 2018. godine, kojom se navodi lista trećih država čiji državljani moraju da poseduju vizu kada prelaze spoljne granice i lista zemalja čiji su državljani izuzeti od te obaveze. Takođe, tu je i tzv. „Kodeks o vizama” EU (Uredba 810/2009 sa svim kasnijim izmenama), sa pratećim priručnicima za sprovođenje. Uredba 2018/1806  sadrži listu država kojima je viza potrebna i država kojima nije potrebna viza za kratak boravak u državama članicama Šengen sistema. Kratak boravak podrazumeva boravak do 90 dana u periodu od šest meseci. Osnovna svrha navedene liste je procena stanja u određenim državama, i to pre svega u oblasti bezbednosti, borbe protiv kriminala i ilegalnih migracija.

Politika readmisije u EU

Readmisija podrazumeva vraćanje lica koja ne ispunjavanju ili više ne ispunjavaju uslove za boravak u nekoj državi. Uobičajeno je međunarodno pravilo da države prihvataju svoje državljane koji se nalaze ilegalno na teritoriji druge države i niz takvih bilateralnih sporazuma je potpisan još počev od osamdesetih godina. Međutim, tokom devedestih je počeo proces potpisivanja sporazuma o readmisiji koji su podrazumevali, osim prihvata sopstvenih državljana, i prihvat lica koja su preko teritorije jedne države ugovornice ušle i ilegalno borave na teritoriji druge države ugovornice. Nakon promene migratornih kretanja tokom devedesetih, kao i sa razvojem zajedničkog prostora pravde, slobode i bezbednosti, EU je pooštrila svoju migratornu politiku, što je dovelo do usvajanja Direktive o povratku 2008/115, koja je stupila na snagu 2009. godine. U Direktivi su sadržana jasna zajednička pravila za povratak, korišćenje prinudnih mera, zadržavanje, ponovni povratak, dobrovoljni povratak, uz puno poštovanje ljudskih prava lica u postupku readmisije.

Sporazum o readmisiji sa RS

Jedan od zahteva Procesa stabilizacije i pridruživanja je bio i proces zaključivanja Sporazuma o readmisiji između RS i EU. Proces pregovaranja i zaključivanja ovog sporazuma je vođen zajedno sa procesom olakšavanja viznog režima EU prema RS. Sporazum o readmisiji je stupio na snagu 1. januara 2008. godine i sprovodi se na efikasan način za obe ugovorne strane, što pokazuju i izveštaji Evropske komisije o napretku RS. Prethodno je RS imala potpisan niz bilateralnih sporazuma o readmisiji sa većim brojem država članica EU.

Sporazumom o readmisiji lica koja nezakonito borave regulisan je prihvat državljana Republike Srbije koji nelegalno borave na teritoriji država članica Evropske unije, kao i prihvat državljana trećih država i lica bez državljanstva u tačno određenim slučajevima. Sporazum je recipročan, tako da obuhvata iste obaveze i za države članice EU. Uslovi za prihvat povratnika su istovetni u oba slučaja. Sporazumom je precizno definisan postupak readmisije, i to: koje podatke treba da sadrži zahtev za readmisiju, dokazi kojima se utvrđuje državljanstvo lica koje se nalazi u postupku readmisije, rokovi u kojima se readmisija obavlja i pod kojim uslovima, kao i troškovi readmisije. Regulisana je i zaštita podataka o ličnosti.

Sporazum o readmisiji između RS i Evropske zajednice ima primat nad prethodno potpisanim bilateralnim sporazumima između Srbije i država članica EU, a Sporazum se ne odnosi na Kraljevinu Dansku. Potpisan je i niz bilaternih protokola za sprovođenje jedinstvenog sporazuma.

Sporazum o olakšanoj proceduri za izdavanje viza sa RS

Države članice EU i Evropska komisija dogovorile su se u decembru 2005. godine da pristupe pregovorima za olakšavanje viznog režima za građane regiona, koji bi bili na snazi do pune vizne liberalizacije. U trenutku kada je ovaj proces otpočeo Evropska komisija je naglasila da je liberalizacija viznog režima prema RS dugoročna perspektiva i da olakšavanje viznog režima treba posmatrati kao tranzicionu fazu.

Pregovori su otvoreni krajem 2006. godine, a proces pregovaranja o viznim olakšicama Evropska komisija je neraskidivo povezala sa pregovorima za potpisivanje jedinstvenog Sporazuma o readmisiji. Međuzavisnost ova dva sporazuma se ogledala u tome da su pregovori tekli istovremeno, a najvažnije je bilo da je stupanje na snagu jednog sporazuma zavisilo od stupanja na snagu drugog. Teme od značaja za Evropsku komisiju u toku samih pregovora bile su u vezi sa napretkom u više oblasti. Najbitnije je bilo pitanje bezbednosti putnih isprava, tačnije, uvođenje novih biometrijskih putnih isprava, zatim jačanje administrativnih kapaciteta za kontrolu granice, borba protiv korupcije i borba protiv organizovanog kriminala, kao i napredak u kontroli legalnih i ilegalnih migracija.

Sporazum je stupio na snagu 1. januara 2008. godine. RS je stavljena na listu država čijim građanima nije potrebna viza za kratak boravak u državama Šengen sistema počev od 19. decembra 2009. godine.

Olakšice za izdavanje viza koje su predviđene Sporazumom

Sporazum o olakšanoj proceduri za izdavanje viza predviđa olakšice koje se odnose na određene kategorije stanovnika, na dužinu trajanja vize, na cenu vize, kao i na pojednostavljivanje i ubrzavanje procedure za određene kategorije stanovnika. Kategorije stanovnika na koje se vizne olakšice odnose su: članovi delegacija, poslovni ljudi, vozači koji obavljaju usluge međunarodnog transporta, članovi posada vozova, hladnjača i lokomotiva, novinari, lica koja učestvuju u naučnim, kulturnim i umetničkim aktivnostima, učenici, studenti, postdiplomci, učesnici u međunarodnim sportskim događajima, učesnici u zvaničnim programima razmene koje organizuju opštine ili gradovi blizanci, bliski rođaci državljana RS koji legalno borave u EU, osobe koje idu na vojna i civilna groblja, prisustvuju sahranama, lica kojima je potrebno medicinsko lečenje i lica koja ih prate, predstavnici organizacija civilnog društva, predstavnici verskih zajednica, pripadnici profesija koji učestvuju na međunarodnim izložbama, konferencijama, simpozijumima, seminarima, osobe koje idu na turističko putovanje. Za sve navedene kategorije broj dokumenata neophodnih za dobijanje vize je znatno smanjen i podrazumeva samo dokumenta kojima se dokazuje status pripadnika nekoj od kategorija. Značajna olakšica je izdavanje viza besplatno za najveći broj pripadnika navedenih kategorija, uključujući i penzionere i decu mlađu od šest godina. Na osnovu Sporazuma, nosioci diplomatskih pasoša Republike Srbije su izuzeti od obaveze posedovanja vize.

Procedura vizne liberalizacije

Uredba 2018/1806 , koja sadrži listu država kojima je potrebna viza za ulazak u države Šengen zone i listu država čijim državljanima viza nije potrebna, ima dva aneksa u kojima su pobrojane navedene države. Da bi se vizni režim EU prema određenoj trećoj državi promenio, potrebno je da se izmeni navedena uredba. Praksa je pokazala da se u pitanjima oko vizne politike teži konsenzusu.

Dijalog o viznoj liberalizaciji sa RS

Dijalog o viznoj liberalizaciji sa RS otvoren je 30. januara 2008. godine. Evropska komisija je pripremila detaljnu Mapu puta sa kriterijumima koje država u procesu vizne liberalizacije treba da ispuni. Mapa puta je dokument sa listom tehničkih pitanja i uslova, rađena u saradnji sa državama članicama koje su na taj način bile uključene u ceo proces. Osnovni preduslov za dijalog je bilo nesmetano sprovođenje Sporazuma o readmisiji. Kriterijumi iz Mape puta su podeljeni u četiri grupe pitanja koja su bila obuhvaćena daljim tokom dijaloga, i to:•    Blok I - Bezbednost dokumenata;•    Blok II - Ilegalne migracije, uključujući readmisiju (pitanja u oblasti upravljanja granicom, odgovornosti prevoznika, politike azila i upravljanja migracijama);•    Blok III - Javni red i bezbednost (pitanja koja se odnose na borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, sudsku saradnju u krivičnim stvarima, saradnju u sprovođenju zakona i oblast zaštite podataka o ličnosti) i•    Blok IV - Spoljni odnosi i osnovna prava (pitanja koja se odnose na slobodu kretanja, uslove za dobijanje ličnih isprava, zaštitu manjina).

Šta vizna liberalizacija podrazumeva za građane RS?

Liberalizovani vizni režim prema Republici Srbiji znači da građani Srbije imaju pravo na kratak boravak i da mogu slobodno bez viza da putuju u države članice Šengen zone ne duže od 90 dana u periodu od šest meseci. Građanima RS je potreban važeći biometrijski pasoš za prelazak spoljnih granica EU, nakon čega slobodno mogu da se kreću u svim navedenim državama. Tokom kontrole na ulasku u Šengen zonu, nadležni organi mogu da traže dokaze da putnik poseduje dovoljno sredstava za izdržavanje tokom svog boravka, zdravstveno osiguranje, kao i da poseduje neophodna sredstva za povratak. Pravo na ulazak bez vize ne podrazumeva mogućnost stalnog nastanjenja niti radnih aktivnosti, pošto se bezvizni režim odnosi samo na kratak boravak.