Kako mogu da se prijavim za radno angažovanje u Vašem Ministarstvu?
Ministarstvo za evropske integracije sprovodi proceduru zapošljavanje sprovođenjem internih i javnih konkursa za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta. Javni konkursi objavljuju se na internet prezentaciji Ministarstva za evropske integracije www.mei.gov.rs, internet prezentaciji Službe za upravljanje kadrovima www.suk.gov.rs, portalu e-uprave, oglasnoj tabli, internet prezentaciji i periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje. Zaposlenje u Ministarstvu za evropske integracije sprovodi se u skladu sa Zakonom o državnim službenicima i Uredbom o internom i javnom konkursu za popunjavanje radnih mesta u državnim organima, te kada se bude oglasio konkurs za popunjavanje radnih mesta, potrebno je da se kandidati prijave u skladu sa uslovima navedenim u konkursu.
Koji su uslovi za stažiranje u Vašem Ministarstvu?
Stručna praksa u Ministarstvu za evropske integracije omogućena je za studente Univerziteta u Beogradu, a prema uslovima definisanim Programom saradnje u pružanju podrške javne uprave visokoškolskim ustanovama u obrazovnom procesu koji sprovodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Projekat je započet na Sajmu stručne prakse u novembru 2022. godine na kojem su svoj rad predstavila ministarstva i organi državne uprave. Preduslov za obavljanje stručne prakse je da se studenti prijave preko svojih fakulteta i Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu i odaberu Ministarstvo za evropske integracije, kao instituciju u okviru koje će obaviti stažiranje. Stručna praksa prema ovom modelu traje mesec dana. Ne postoje strogo postavljeni kriterijumi za izbor studenata za obavljanje stručne prakse, ali interesovanje uglavnom iskazuju studenti treće i četvrte godine osnovnih ili master studija. Fakulteti imaju autonomiju u izboru studenata te, nakon obavljene selekcije, spisak stažista za tekuću godinu dostavljaju Ministarstvu za evropske integracije.
Koja je procedura prijavljivanja za program stručnog osposobljavanja i usavršavanja u Ministarstvu za evropske integracije radi sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje državnog stručnog ispita?
U skladu sa Zakonom o državnim službenicima (član 106a) rukovodilac organa može sa nezaposlenim licem da zaključi ugovor o stručnom osposobljavanju bez naknade, radi stručnog osposobljavanja, odnosno sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje državnog stručnog ispita. Ugovor o stručnom osposobljavanju za rad lica sa srednjim obrazovanjem zaključuje se najduže na šest meseci, a ugovor za osposobljavanje za rad lica sa visokim obrazovanjem, najduže na godinu dana. Nacionalna akademija obezbeđuje stručnu podršku, jedinstvenu evidenciju programa i koordinaciju stručnog osposobljavanja u državnim organima. Uslovi i način selekcije kandidata za stručno osposobljavanje, uslovi rada i naknada troškova, plan i program stručnog osposobljavanja, mentorski nadzor, elementi ugovora o stručnom osposobljavanju, kao i prava i obaveze korisnika programa i mentorskog državnog organa po okončanju stručnog osposobljavanja i druga pitanja od značaja za stručno osposobljavanje, utvrđuju se programom stručnog osposobljavanja. Program stručnog osposobljavanja u organima državne uprave donosi Vlada, na predlog Nacionalne akademije, a programe stručnog osposobljavanja u drugim državnim organima donose ti organi. Stručno osposobljavanje u državnim organima obavlja se, po pravilu, pod neposrednim nadzorom mentora, odnosno stručnog lica koje ispunjava uslove za mentora. Po okončanju stručnog osposobljavanja, mentor rukovodiocu državnog organa dostavlja izveštaj o ostvarenim rezultatima i uspehu. Međusobna prava i obaveze između korisnika stručnog osposobljavanja i državnog organa uređuju se ugovorom o stručnom osposobljavanju.
S obzirom da Vlada Republike Srbije nije usvojila Program stručnog osposobljavanja za organe državne uprave, na predlog Nacionalne akademije, u sadašnjem trenutku Ministarstvo za evropske integracije ne može da zaključuje ugovore o stručnom osposobljavanju bez naknade sa nezaposlenim licima radi sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje državnog stručnog ispita.
Kako mogu da se prijavim za obuke i seminare koje organizuje Ministarstvo za evropske integracije?
Ministarstvo za evropske integracije (u delu koji se odnosi na obuku) nadležna je, pre svega, za jačanje kapaciteta državne uprave za potrebe pristupanja EU. S obzirom na položaj Srbije u procesu evropskih integracija, trenutno je akcenat na jačanju kapaciteta za potrebe pregovaranja sa EU, te će obuke koje ćemo realizovati u narednom periodu uglavnom biti namenjene članovima pregovaračkih grupa ili državnim službenicima koji blisko sarađuju sa njima na poslovima pripreme pregovora. Naravno, svi zainteresovani predstavnici civilnog sektora (organizacije civilnog društva, javna preduzeća, instituti, fakulteti…) mogu prisustvovati našim obukama, uz prethodnu prijavu na sledeće mejl adrese: jelena.stevanov@mei.gov.rs, jovana.tomasevic@mei.gov.rs. Svi seminari u organizaciji Ministarstva blagovremeno se najavljuju na sajtu i besplatni su za sve učesnike (osim troškova puta i smeštaja, za koje nisu predviđena sredstava u budžetu).
Šta su pregovori o članstvu u EU?
Pregovori o pristupanju predstavljaju krajnju fazu procesa integracije države kandidata u Evropsku uniju. Kako bi započela pregovore o pristupanju EU, pretpostavlja se da je država ostvarila sve obaveze koje su prethodile ovoj fazi tj. stekla status kandidata i da je sposobna da uđe u poslednju, ali i najtežu fazu evropskih integracija. Pregovori o pristupanju su, suštinski, pregovori o uslovima pod kojima država kandidat pristupa Evropskoj uniji.
O čemu se pregovara?
Pregovara se o uslovima i modalitetima pristupanja države kandidata EU, a koji se, u osnovi, odnose na ispunjavanje kriterijuma iz Kopenhagena (1993) i dodatnog kriterijuma iz Madrida (1995), koji zajedno čine tzv. kriterijume pristupanja, a to su:
- Stabilnost institucija koje osiguravaju demokratiju, vladavina prava, ljudska prava i poštovanje i zaštita manjina;
- Postojanje funkcionalne tržišne ekonomije sposobne da se nosi sa pritiskom konkurencije i tržišnim snagama unutar Unije;
- Sposobnost preuzimanja obaveza koje slede iz članstva u Uniji, uključujući kapacitet da se efektivno implementiraju pravila, standardi i politike koji čine korpus prava Evropske unije (usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU), kao i privrženost ciljevima političke, ekonomske i monetarne unije.
Rezultat pregovora je Ugovor o pristupanju države kandidata Evropskoj uniji.
Pravne tekovine EU su, za potrebe vođenja pregovora, podeljene u 35 pregovaračkih poglavlja i pregovara se o svakom poglavlju posebno. Osnovni princip pregovora je da ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno. Predmet pregovora su oblasti poput učešća u radu zajedničkih institucija (broj poslanika u Evropskom parlamentu, broj glasova u Savetu ministara itd), zatim zajednička poljoprivredna politika, zaštita životne sredine, regionalna i strukturna politika, energetika, transport, zaštita konkurencije i državna pomoć, statistika, socijalna politika, ekonomska i monetarna unija i budžetska politika.
Novi pristup Evropske komisije pregovorima sa budućim državama članicama nalaže da se najpre otvore pregovori u poglavljima 23 – Pravosuđe i osnovna prava i 24 – Pravda, sloboda i bezbednost.
Ko su akteri pregovora?
Učesnici pregovora o pristupanju su države članice Evropske unije i država kandidat. Pregovori se vode u okviru bilateralnih međuvladinih konferencija na kojoj učestvuju predstavnici država članica EU, predstavnik Evropske komisije, sa jedne strane, i predstavnici države kandidata, s druge strane. Pregovaračke stavove EU u ime država članica zastupa predsednik Saveta EU, a na strani države kandidata posebna misija za pregovore na čelu se šefom misije na najvišem političkom nivou, uglavnom ministarskom, uključujući i glavnog pregovarača i pregovarački tim.
Kakva je procedura u procesu pregovaranja?
Pošto se pregovori okvirno zatvore u svim poglavljima, njihovi rezultati se unose u nacrt Ugovora o pristupanju. Na osnovu ovog Nacrta, Evropska komisija donosi preporuku o zahtevu za članstvo države kandidata i izveštava države članice o završetku i rezultatima pregovora, a odluku o pristupanju nove države Evropskoj uniji donosi Savet EU jednoglasno.
Država kandidat tada postaje država koja pristupa EU.
Kada Ugovor o pristupanju potpišu predstavnici najviših organa vlasti država članica EU i one zemlje koja pristupa, sledi proces ratifikacije. U samom Ugovoru o pristupanju je definisan datum kada je predviđeno da država pristupi EU, obično godinu i po dana po potpisivanju Ugovora. U periodu od potpisivanja do datuma pristupanja neophodno je da sve države potpisnice Ugovora završe ratifikaciju. Posle ratifikacije, Ugovor stupa na snagu.
Koji su koraci u toku pregovora?
• Evropski savet razmatra izveštaj Evropske komisije i Visoke predstavnice o ispunjavanju kriterijuma za otpočinjanje pregovora i daje preporuku Evropskoj komisiji da počne izradu Pregovaračkog okvira za pregovore sa državom kandidatom (Negotiating framework) i da započne proces skrininga.
• Komisija izrađuje Pregovarački okvir i podnosi ga Savetu na usvajanje
• Savet usvaja pregovarački okvir i zakazuje datum održavanja Međuvladine konferencije (Intergovernmental Conference – IGC), pod uslovom da tu odluku potvrdi i Evropski savet (sednica Evropskog saveta je uvek dan posle sastanka Saveta koji je zapravo ipriprema)
• Prvi korak u toku pregovora jeste skrining, tj. analitički pregled zakonodavstva, koji se sastoji iz dvefaze:
a. Eksplanatorni skrining, u kom Evropska komisija predstavnicima države kandidata predstavlja pravne tekovine EU u određenom poglavlju.
b. Bilateralni skrining, u kom država kandidat predstavlja Evropskoj komisiji svoje zakonodavstvo iutvrđuje razlike između dva sistema.
Na osnovu ovih sastanaka Evropska komisija usvaja Izveštaj sa skrininga (Screening report). U izveštaju Evropska komisija utvrđuje da je zakonodavstvo države kandidata u dovoljnoj meri usklađeno sa pravom EU izbog toga preporučuje da se odmah otvore pregovori u tom poglavlju. Evropska komisija takođe može zaključiti da država nije spremna da otpočne pregovore u datom poglavlju zbog čega EK utvrđuje merila (benchmarks) koje država kandidat mora da ispuni da bi otvorila pregovore u datom poglavlju. Primera radi Hrvatska je imala 23 merila u 11 od 35 poglavlja.
• proces skrininga u proseku traje oko 12 do 15 meseci.
• Nakon skrininga Komisija dostavlja izveštaj sa skrininga Savetu koji ga razmatra ipoziva državu kandidata da dostavi svoju pregovaračku poziciju za dato poglavlje.
• Na osnovu Izveštaja sa skrininga, država kandidat dostavlja Evropskoj uniji svoju pregovaračku poziciju sa zahtevima za tranzicionim rokovima iizuzećima od pune primene prava EU nakon stupanja u članstvo.
• Na osnovu preporuke Komisije ipregovaračke pozicije države kandidata Savet usvaja Zajednički stav EU za pregovore u datom poglavlju koji sadrži odluku o otvaranju pregovora u tom poglavlju imerila za zatvaranje pregovora u datom poglavlju.
• Nakon otvaranja pregovaračkog poglavlja, država kandidat radi na potpunom usklađivanju sa pravom EU i na ispunjavanju merila za zatvaranje poglavlja. Kada EK konstatuje da su ispunjena merila za zatvaranje poglavlja, preporučiće Savetu da usvoji zajednički stav o privremenom zatvaranju datog poglavlja. Savet donosi odluku o privremenom zatvaranju poglavlja (uz političku saglasnost Evropskog saveta).
Šta podrazumeva novi pristup u pregovorima?
- Novinu u metodologiji pristupnih pregovora, koju je usvojila EU u pregovorima sa Crnom Gorom, u odnosu na pregovore sa Hrvatskom, jeste stavljanje fokusa na poglavlja 23 – Pravosuđe i osnovna prava i 24 – Pravda, sloboda i bezbednost. Nedovoljan napredak u pregovorima u ova dva poglavlja može voditi ka zastoju u otvaranju odnosno zatvaranju drugih poglavlja.
- Druga novina jeste uvođenje, prelaznih merila (interim benchmarks) u ova dva poglavlja na osnovu kojih će se pratiti napredak nakon otvaranja tih poglavlja. Ova merila biće sadržana u Zajedničkoj poziciji EU o otvaranju pregovora u ova dva poglavlja, što znači da će biti potrebna još jedna odluka, tj. Zajednička pozicija EU o definisanju ispunjenosti prelaznih merila i utvrđivanju merila za zatvaranje poglavlja (closing benchmarks).
- Kada se i poslednje poglavlje privremeno zatvori, Savet ponovo donosi odluku o završetku pristupnih pregovora i o potpisivanju Ugovora o pristupanju Evropskoj uniji.
Kako su pregovarale Hrvatska, Turska i Crna Gora?
• Hrvatska
Evropski savet je na samitu od 17. juna. 2004. razmatrao zahtev Hrvatske za članstvo i preporuku Evropske komisije o otvaranju pristupnih pregovora. Savet je odobrio Hrvatskoj status kandidata za članstvo i odlučio da proces pristupanja treba da počne. Evropski savet je odlučio da sazove Međuvladinu pristupnu konferenciju početkom 2005. i započne pregovore sa Hrvatskom. Pre otvaranja pregovora, zadužen je Savet da usvoji pregovaračku platformu.
Na samitu od 16. decembra 2004. Evropski savet je odlučio da će, pod uslovom da Hrvatska ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom, pregovori biti otvoreni 17. marta 2005. Evropski savet je pozvao EK da podnese Savetu na usvajanje nacrt pregovaračke platforme.
U martu 2005. Savet je doneo odluku o odlaganju otvaranja pregovora sa Hrvatskom, zbog nedovoljne saradnje sa haškim tribunalom.
Na sastanku 3. oktobra 2005. Savet za opšte i spoljne poslove EU (GAERC) doneo je odluku o momentalnom otvaranju pregovora sa Hrvatskom, nakon što je ministarska radna grupa EU dala pozitivnu ocenu saradnje Hrvatske sa Haškim tribunalom.
Pregovori su otvoreni 3. oktobra 2005. održavanjem prve Međuvladine pristupne konferencije.
Pregovori su završeni 30. juna 2011. godine, kada su privremeno zatvoreni pregovori u poslednjem poglavlju.
Sporazum o pristupanju Hrvatske Evropskoj uniji je potpisan 9. decembra 2011. godine. a 1. jul 2013, je bio određen za datum zvaničnog prijema Hrvatske u EU.
• Turska
Evropski savet je 17. juna 2004. odlučio da će pregovori sa Turskom biti otvoreni bez odlaganja ukoliko Evropski savet na samitu u decembru 2004. utvrdi da Turska ispunjava kriterijume iz Kopenhagena, o čemu će EK podneti izveštaj i dati odgovarajuće preporuke.
Na samitu od 16 -17. decembra 2004. Evropski savet je pozvao EK da podnese Savetu na usvajanje pregovarački okvir (platformu) za pregovore sa Turskom. Kao datum početka pregovora označen je 3. oktobar 2005.
Savet za opšte i spoljne poslove EU je na sastanku 3. oktobra 2005. odobrio pregovaračku platformu za pregovore sa Turskom.
Pregovori su otvoreni 3. oktobra 2005. održavanjem prve Međuvladine pristupne konferencije.
• Crna Gora
Na samitu od 9. decembra 2011. Evropski savet je pozdravio izveštaj EK u kome se ističe napredak Crne Gore i postizanje zadovoljavajućih rezultata u ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena. Evropski savet je zadužio EK da bez odlaganja pripremi i podnese na usvajanje pregovaračku platformu, kao i da inicira proces skrininga. Utvrđen je juni 2012. kao datum za otvaranje pregovora, pod uslovom da Crna Gora postigne dalji napredak u sprovođenju reformi, posebno u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, o čemu će EK podneti izveštaj u prvoj polovini 2012.
Savet za opšte poslove je na sastanku 26. juna 2012. je prihvatio procenu EK da je Crna Gora dostigla potreban nivo usklađenosti sa kriterijumima iz Kopenhagena. Savet za opšte poslove je usvojio pregovarački okvir za pregovore sa Crnom Gorom. Savet je odlučio da pregovori treba da počnu 29. juna 2012. pod uslovom da odluku potvrdi Evropski savet.
Evropski savet je na samitu 28 – 29. juna 2012. potvrdio zaključak Saveta za opšte poslove o Crnoj Gori.
Pregovori su otvoreni 29. juna 2012. održavanjem prve Međuvladine pristupne konferencije.
Šta je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP)?
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) je međunarodni ugovor čijim je stupanjem na snagu 1. septembra 2013. godine Srbija dobila status države pridružene Evropskoj uniji. Dve najvažnije obaveze koje je Srbija preuzela ovim sporazumom su uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklađivanje zakonodavstva sa pravom EU.
Koliko su trajali pregovori o SSP između Srbije i EU?
U Palati državne zajednice SCG 10. oktobra 2005. godine održana je svečana sednica kojom je označen početak pregovora Evropske unije i Srbije i Crne Gore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji predstavlja prvu stepenicu ka integraciji u EU. Pregovori su zaključeni 10. septembra 2007. godine u Briselu, završetkom pete tehničke runde pregovora između Republike Srbije i EU, a 7. novembra iste godine SSP je parafira.Nakon toga, 29. aprila 2008. potpisan je SSP i prateći Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima (PTS). Narodna skupština Republike Srbije ratifikovala je oba ova dokumenta 9. septembra 2008. godine .
Kako je tekla ratifikacija SSP-a?
Nakon dve godine od potpisivanja, Savet ministara Evropske unije je 14. juna 2010. godine, odlučio da odmrzne proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između EU i Srbije.
Odluka je doneta, pošto je glavni haški tužilac Serž Bramerc obavestio ministre EU, da je zadovoljan saradnjom Srbije sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.
Nakon što su SSP ratifikovali Evropski parlament i svih 27 država članica EU, ostaje da Savetministara EU potvrdi SSP u ime EU. Pod uslovom da Savet potvrdi SSP do kraja jula, SSP stupa na snagu najranije 1. septembra 2013. godine i time Srbija dobija status države pridružene Evropskoj uniji.
Šta će se desiti sa Prelaznim trgovinskim sporazumom nakon što SSP stupi na snagu?
Stupanjem na snagu SSP, Prelazni trgovinski sporazum biće stavljen van snage i prestaće da se primenjuje, s tim što će sve obaveze koje su strane počele da ispunjavaju prema PTS morati da budu ispunjene u skladu sa dinamikom dogovorenoj u PTS.
Sa druge strane stupanjem na snagu SSP, Srbija i EU počeće sa ispunjavanjem novih obaveze koje nisu bile sadržane u PTS, poput fazne liberalizacije pristupa javnim nabavkama dveju strana, pristupa tržištu nekretnina, zaštite od diskriminacije legalno zaposlenih državljana Srbije u državama EU, zaštite od diskriminacije u poslovanju privrednih društava dve strane, dalje usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa propisima EU, itd.
SSP je zaključen na neodređeno vreme i primenjivaće se do momenta stupanja Srbije u članstvo EU.
Stupanje na snagu SSP neće uticati na korišćenje pretpristupnog IPA fonda.
Koja su tela za sprovođenje SSP?
Stupanjem na snagu SSP formiraju se nova zajednička tela za njegovo sprovođenje, pored već postojećeg Odbora za praćenje sprovođenja Prelaznog trgovinskog sporazuma, koji će biti preimenovan u Odbor za stabilizaciju i pridruživanje.
Osnivaju se tri tela:
1. Savet za stabilizaciju i pridruživanje,zadužen je za praćenje sprovođenja Sporazuma na najvišem političkom nivou. Sastav čine predstavnici Evropske komisije i Saveta Evropske unije sa strane EU i ministri u Vlade Srbije. Osnovno zaduženje Saveta je da rešava otvorena pitanja nastala u toku sprovođenja Sporazuma.
2. Odbor za stabilizaciju i pridruživanje, pomaže u radu Savetuza stabilizaciju i pridruživanje. Odbor je sastavljen od predstavnika Evropske komisije, s jedne strane, i predstavnika Vlade Srbije, s druge stranena nivou eksperata. Odbor predstavlja ključno telo koje će se baviti sprovođenjem Sporazuma i daljim preciziranjem njegovih odredbi.
Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje, se formira kao forum u kojem će se poslanici Narodne skupštine Republike Srbije i Evropskog parlamenta sastajati i razmenjivati mišljenja.
Koje su prioritetne oblasti u kojima se domaće zakonodavstvo usklađuje sa pravnim tekovinama EU?
Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju predviđena je obaveza Republike Srbije da u dogovorenim rokovima uskladi domaće zakonodavstvo sa propisima koji spadaju u pravne tekovine Evropske unije. S obzirom na obim pravnih tekovina EU određena su prioritetna područja koja imaju direktan uticaj na stvaranje zone slobodne trgovine između EU i Srbije. U skladu sa tim, usklađivanje je počelo od sledećih područja: zaštita konkurencije i kontrola dodele državne pomoći , pravo intelektualne svojine, javne nabavke, standardizacija i zaštita potrošača. Sa stupanjem na snagu SSP, obaveza usklađivanja proširena je i na ostale oblasti pravnih tekovina EU.
Kada se formira zona slobodne trgovine između Srbije i EU?
Prelaznim sporazumom, čija je primena počela janaura 2009. godine stvara se zona slobodne trgovine između Srbije i EU u periodu od šest godina. Rok za liberalizaciju trgovine je određen u skladu sa sposobnošću srpske industrije i poljoprivrede da se prilagode slobodnoj trgovini ali i sa željom Srbije za što bržim završetkom reformi i pristupanjem Evropskoj uniji. Ovaj rok definisan je i imajući u vidu rokove koje su dogovorile druge države u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja (Makedonija 10 godina, Albanija 10, Hrvatska šest, Bosna i Hercegovina šest i Crna Gora pet godina).
Obaveza Srbije sastoji se u postepenom ukidanju carina na uvoz robe poreklom iz Evropske unije u prelaznom periodu od šest godina koji se okončava 1. januara 2014. godine. Od ovoga su izuzeti određeni strateški poljoprivredni proizvodi sadržani u Aneksu IIIg, koji će zadržati carinsku zaštitu sve do ulaska Srbije u članstvo EU. Sa druge strane, Evropska unija ovim ugovorom potvrđuje slobodan pristup robi iz Srbije tržištu Evropske unije, koji je slobodan još od 2001. godine.
Kojim tempom se liberalizuje trgovina između Srbije i EU?
Tempo liberalizacije i stepen zaštite zavisi od stepena osetljivosti proizvoda za industriju Srbije. Definisane su tri grupe industrijskih proizvoda, prema osetljivosti, za koje će liberalizacija biti ostvarena nakon perioda od tri, pet odnosno šest godina. Za proizvode koji se ne nalaze na ovim listama carine su bile ukinute momentom početka primene Prelaznog sporazuma 2009. godnie. Obezbeđeno je da ključni sektori domaće industrije (poput industrije automobila, igračaka, obuće, keramike...) ostanu na visokom stepenu zaštite u toku prelaznog perioda od pet odnosno šest godina.
Kada se ukidaju carine na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU?
Srbija je početkom 2009. godine na svoju inicijativu započela sa primenom trgovinskog dela SSP, tzv. Prelaznog sporazuma, tako da je liberalizacija trgovine između Srbije i Evropske unije okončana 1. januara 2014. godine, kada je naša zemlja ušla u šestu, završnu godinu plana trgovinske liberalizacije. Međutim, pojedini poljoprivredni proizvodi su i dalje ostali zaštićeni do pristupanja Uniji, pa je Aneksom III (v) obezbeđeno zadržavanje sezonske zaštite za paradajz i papriku, dok je Aneksom III (g) obezbeđena carinska zaštita za sve vrste mesa, mleko, jogurt, sir, puter, neke vrste povrća, brašno i druge proizvode.
Srbija je obezbedila kvote za izvoz od 180.000 tona šećera (nakon ulaska Hrvatske u EU ova kvota je povećana za još hiljadu tona) i 8.700 tona proizvoda od junetine (baby beef) godišnje. Srbija je, dalje, obezbedila garantovanu godišnju kvotu za izvoz vina od 63.000 hektolitara. Pregovori su rezultirali i kvotama za izvoz 15 tona pastrmke i 60 tona šarana (uz dodatnih 26 tona nakon ulaska Hrvatske) iz naše zemlje u EU.
Koje su još oblasti saradnje regulisane SSP?
Evropska unija i Srbija Sporazumom potvrđuju da će sarađivati u mnogobrojnim oblastima poput socijalne saradnje, obrazovanja i obuke, kulturne saradnje, informisanja i komunikacija, transporta, energetike, životne sredine, istraživanja i tehnološkog razvoja, što Srbiji omogućava pristup programima tehnološkog i naučnog razvoja koji postoje u Evropskoj uniji.
U kom roku će pravila konkurencije da počnu da se primenjuju na javna preduzeća?
Srbija je preuzela obavezu da u roku od tri godine nakon stupanja na snagu SSP-a primenjuje pravila konkurencije na javna preduzeća i počne proces strukturnih reformi kako bi ih pripremila za tržišnu utakmicu.
Koje su koristi koje građani imaju od Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP)?
- Veća bezbednost proizvoda, bolja zaštita potrošača, a i time poboljšanje kvaliteta života. Srbija redovno dobija informacije o nebezbdenim proizvodima koji se povlače sa tržišta EU, preko sistema RAPEKS, što omogućava da se izbegnu teške posledice po zdravlje stanovništva i čime se smanjuju izdaci u zdravstvu.
- Niže cene proizvoda i znatno veća mogućnost izbora roba i usluga za domaće potrošače usled liberalizacije trgovine sa EU.
Koje su političke koristi od Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP)?
- Jačanje političke pozicije i ugleda Srbije u EU i u svetu - jačanje regionalne pozicije Srbije u odnosu na države za kojima je do sada zaostajala u ovom porcesu i mogućnost za preuzimanje uloge regionalnog lidera.
Koje su privredne koristi od Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP)?
- Pretvaranje jednostranih ustupaka EU u oblasti trgovine u ugovorne odnose dve strane i institucionalizacija odnosa Srbije i EU.
- Pre potpisivanja SSP, trgovina između EU i Srbije je bila regulisana Autonomnim trgovinskim merama,tj. jednostranom izjavom volje EU koju je Unija mogla da izmeni u svakom trenutku.
- SSP predstavlja ugovornu obavezu kako za Srbiju tako i za EU i eventualne izmene donose se konsenzusom obeju strana.
- Srbija je dobila pristup tržištu od preko pola miliona potrošača za proizvođače iz Srbije. Ovo je rezultiralo konstantnim porastom izvoza iz Srbije i smanjivanjem trgovinskog deficita u trgovini sa EU. 2007. godine pokrivenost uvoza izvozom je bila 46,9%, dok je za prvih 6 meseca 2018. godine dostigla nivo od 83,1%.
- Davanje jasnog signala investitorima o stabilnosti prilika u zemlji - usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravom EU u navedenim oblastima, uslovi za ulaganje i za poslovanje postaju prepoznatljivi i predvidljivi stranim investitorima.
- Korak ka statusu kandidata i otvaranje mogućnosti za povećanje pretpristupne pomoći EU i finansiranje aktivnosti koje doprinose unapređenju regionalnog razvoja, razvoja ljudskih resursa i ruralnog razvoja.
Koje su administrativne koristi od Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP)?
- Veća pomoć EU u procesu zakonodavne reforme Srbije - SSP predstavlja osnov za pružanje dodatne pomoći u prenosu znanja i iskustava država članica EU u oblastima koje do sada nisu bile adekvatno pokrivene zakonodavnom reforomom.
- Sporazum predstavlja pravni osnov za unapređenje saradnje Srbije i EU u brojnim oblastima: ekonomska i trgovinska politika, statistika, bankarstvo, osiguranje i finansijske usluge, revizija i finansijska kontrola, promocija i zaštita investicija, industrijska saradnja, mala i srednja preduzeća, turizam, poljoprivreda i agro-industrijski sektor, ribarstvo, carine, porezi, socijalna saradnja, obrazovanje i obuka, kulturna saradnja, saradnja u audiovizuelnoj oblasti, informatičko društvo, elektronske komunikacijske mreže i usluge, informisanje i komunikacije, transport, energetika, nuklearna bezbednost, životna sredina, istraživanje i tehnološki razvoj, regionalni i lokalni razvoj i javna uprava.
Šta je Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA)?
Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA) predstavlja detaljan, višegodišnji plan usklađivanja domaćih propisa sa propisima EU. Nakon dobijanja statusa države kandidata za članstvo u Evropskoj uniji 2012. godine, Vlada je 28. februara 2013. godine usvojila Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, za period 2013-2016. Dokument se revidira na godišnjem nivou, u skladu sa ostvarenim koracima i razvojem u procesu pristupnih pregovora, i do sada je bio revidiran u tri navrata. Prvu reviziju Vlada je usvojila 2014. godine, za period 2014-2018, dok je druga revizija usvojena 2016. godine. Treća po redu revizija usvojena je od strane Vlade 1. marta 2018. godine. NPAA je izrađen tako da povezuje evropsko zakonodavstvo i domaći pravni poredak kako bi se u svakom trenutku pratili tempo, obim i kvalitet tog usklađivanja. Pravo Unije podeljeno je u skladu sa nadležnošću državnih organa, čime je omogućeno i redovno planiranje i praćenje njihovih zakonodavnih aktivnosti.
Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije predstavlja nastavak Nacionalnog programa za integraciju (NPI) koji je realizovan u periodu od 2008. do 2012. i obezbeđuje kontituitet u procesu usklađivanja zakonodavstva.
Šta sadrži NPAA?
Osnovni delovi dokumenta prate strukturu sva tri kriterijuma za članstvo iz Kopenhagena – za politički, ekonomski i za sposobnost države da preuzima obaveze iz članstva. Za svaki od ova tri navedena dela dokumenta pratiće se pregled trenutnog stanja, zatim prioriteti za 2013. godinu u pogledu usklađivanja zakonodavstva, administrativni kapaciteti, mere za sprovođenje prioriteta, mere planirane za period 2014-2016, obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Prelaznog trgovinskog sporazuma, kao i pregled aktuelne i planirane inostrane razvojne pomoći Republici Srbiji.
Ovaj plan prati dinamiku pristupnih pregovora sa EU i revidira se na godišnjem nivou, u skladu sa ostvarenim koracima u procesu pregovora o članstvu.
Za 2013. planirano je usvajanje 337 propisa od kojih su 65 zakoni, a predviđeno je da se za svaku narednu godinu, na početku, definiše detaljna zakonodavna aktivnost. Takođe, ovako planiranje značajno će doprineti da se ubrza skrining kao prva faza otvaranja pregovora, odnosno analiza usklađenosti domaćeg zakonodavstva sa pravom EU.
Kancelarija za evropske integracije, kao i u slučaju NPI, priprema izveštaje o sprovođenju Plana na tromesečnom nivou i dostavljati ih Vladi radi razmatranja i odlučivanja.
Kakva je struktura NPAA?
Struktura Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU uključuje tri osnovna dela dokumenta i tri priloga.
Osnovni delovi dokumenta:
1. Politički kriterijumi
2. Ekonomski kriterijumi
3. Sposobnost preuzimanja obaveza iz članstva.
Prilozi:
1. Prilog A - Plan usklađivanja zakonodavstva RS sa pravnim tekovinama Evropske unije i pregled mera za sprovođenje;
2. Prilog B - Planirana budžetska sredstva;
3. Prilog V – Mere planirane u okviru procesa prevođenja i izrade nacionalne verzije pravnih tekovina Evropske unije.