Koheziona politika, poznata i kao Regionalna politika, predstavlja glavnu investicionu politiku Evropske unije, koja doprinosi stvaranju novih radnih mesta, poboljšanju kvaliteta života građana i povećanju ukupnog ekonomskog razvoja kako država članica, tako i EU u celini. Ona je takođe izraz solidarnosti, s obzirom da se podrška usmerava na manje razvijene regione i države članice EU - sa ciljem da se osnaži ekonomska, socijalna i teritorijalna kohezija Unije.
U decembru 2013. godine uspostavljen je pravni okvir za Kohezinu politiku za period 2014-2020. godina. Za navedeni period, budžet Kohezione politike iznosi 351,8 milijardi evra, a raspoređuje se na 28 država članica, u skladu sa definisanom metodologijom.
U programskom periodu 2014-2020 identifikovana su dva osnovna cilja kohezione politike:
1. Investicije za rast i radna mesta i
2. Evropska teritorijalna saradnja, koja se realizuje kroz prekograničnu, transnacionalnu i međuregionalnu saradnju.
Koheziona politika 2014-2020 obezbeđuje neophodni investicioni okvir i mehanizam za ostvarivanje ciljeva razvojne strategije EU „Evropa 2020“, kroz fokusiranje podrške na 11 tematskih ciljeva.
Republika Srbija će sredstva iz pomenutih fondova moći da koristi kada postane članica EU. Pregovori za pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji u oblasti kohezione politike, u smislu ispunjenja zahteva i principa, i pripreme za njeno delotvorno sprovođenje, vode se kroz Poglavlje 22 - Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata.
Naime, kao institucija koja upravlja radom pregovaračke grupe za Poglavlje 22 - Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, Ministarstvo za evropske integracije je koordiniralo pripremu Akcionog plana koji predstavlja merilo za otvaranje pregovora u okviru poglavlja 22 koji je usvojen od strane Vlade Republike Srbije 4. aprila 2019. godine i zvanično poslat Evropskoj komisiji 8. aprila 2019. godine. Akcioni plan je trenutno u proceduri razmatranja i izjašnjenja od strane Radnog tela Saveta EU za proširenje (COELA). Očekujemo da će 2021. godine biti pripremljen izveštaj o ispunjenju merila za otvaranje i da će Srbija zvanično biti pozvana da podnese pregovaračku poziciju.
Akcioni plan precizira ključne mere sa ciljem ispunjavanja preduslova za efektivno korišćenje ove podrške, među kojima se izdvaja: usvajanje pravnog okvira od značaja za uspostavljanje sistema za upravljanje strukturnim i kohezionim fondovima EU, definisanje jasnih institucionalnih uloga i organizaciono jačanje institucija odgovornih za planiranje, programiranje i upravljanje programima i projektima, jačanje administrativnih kapaciteta uz primenu politike zadržavanja kadrova, pripremu relevantnih planskih i programskih dokumenata, razvoj sistema za praćenje i vrednovanje, finansijsko upravljanje, kontrolu i reviziju, pripremu projekata sa fokusom na veće infrastrukturne projekte itd. U skladu sa usvojenim Akcionim planom iz 2019. godine, do 2025. godine potrebno je sprovesti 34 mere. Najveći deo mera predviđen je za period 2020-2021. imajući u vidu perspektivu članstva Srbije 2025. godine.
Ključni odluke i/ili aktivnosti u okviru poglavlja 22 za naredni period:
1. Priprema pregovaračke pozicije koja će reflektovati i novi pravni okvir za kohezionu politiku EU (prvi nezvanični nacrt pripremljen);
2. Priprema i usvajanje zakona kojim će se stvoriti pravni osnov za uspostavljanje sistema za upravljanje fondovima kohezione politike EU i pripremu programskih dokumenata (formirana radna grupa, pripremljen nacrt strukture zakona);
3. Identifikacija institucija koje će biti glavni nosioci zadataka i odgovornosti u kontekstu upravljanja fondovima kohezione politike u Srbiji – upravljačko i posrednička tela za prvi cilj kohezione politike «Investicije za radna mesta i rast» (pripremljen je dokument opcije za uspostavljanje institucionalnog okvira za upravljanje fondovima kohezione politike za cilj „Investicije za radna mesta i rast)
4. Donošenje odluke o broju i strukturi programa koje će Srbija da priprema za Evropski fond za regionalni razvoj, Evropski socijalni fond+ i Kohezioni fond;
5. Nastavak ulaganja u kapacitete na lokalnom i regionalnom nivou, u saradnji sa regionalnim razvojnim agencijama (u kontinuitetu).
Za realizaciju gore navedenih aktivnosti i podršku donošenju neohpodnih odluka MEI ima na raspolaganju EU projekat «Razvoj sistema za upravljanje kohezionom politikom EU u Srbiji». Ovaj projekat treba da podrži pripremu pravnog okvira (zakon i podzakonska akta), utvrđivanje institucionalnog okvira za upravljanje fondovima kohezione politike i pripremu programskih dokumenata. Kako bi ova podrška mogla da se iskoristi i projekat uspešno realizuje potrebno je što pre usaglasiti predlog strukture zakona i nastaviti rad na zakonu unutar radne grupe, kao i donošenje odluke o broju i strukturi programa, kao i o ključnim institucijama koje će biti odgovorne za upravljanje fondovima kohezione politike. Bez ovih odluka, biće otežano dostizanje ciljeva pomenutog projekta. U tom smislu, pojedine projektne aktivnosti biće odložene, odnosno adaptirane postojećoj situaciji.
Korišćenje fondova Kohezione politike zavisi od sposobnosti korisnika iz javnog i privatnog sektora - poput lokalnih samouprava, preduzeća, civilnog sektora itd. da iskoriste ove fondove. Ministarstvo za evropske integracije aktivno sarađuje sa drugim institucijama na nacionalnom i lokalnom nivou, kako bi se ovi subjekti osposobili za korišćenje pomenutih sredstava. U tom smislu, poseban prioritet se pridaje saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije (Sektor za regionalni razvoj) i mrežom akreditovanih regionalnih razvojnih agencija, koje predstavljaju sponu između centralnog i lokalnog nivoa i sredstvo za aktivno učešće lokalnih samouprava u procesima planiranja i identifikacije razvojnih prioriteta s jedne strane i pripreme projekata koje treba podržati iz sredstava pomenutih fondova u cilju realizacije definisanih prioriteta. O ovome naročito svedoči saradnja u oblasti prekogranične saradnje, koja potvrđuje značaj kontinuirane podrške lokalnim samoupravama.
Iz tog razloga Ministarstvo za evropske integracije je zaključilo i Sporazum o saradnji u oblasti evropskih integracija sa Razvojnom agencijom Srbije i Ugovore o saradnji sa regionalnim razvojnim agencijama nastojeći da osigura njihovo aktivno učešće u procesima koji treba da osiguraju efikasnu apsorpciju i korišćenje razvojnih fondova EU na lokalnom nivou. Na ovaj način se u skladu sa najboljom evropskom praksom, ali i izraženim raspoloženjem regionalnih razvojnih agencija, osigurava dugoročna saradnja u cilju održivog lokalnog razvoja.
Za više informacija pogledajte:
http://ec.europa.eu/regional_policy/en/policy/what/investment-policy/
http://www.mei.gov.rs/upload/images/publikacije/17/koheziona_politika.pdf
http://www.mei.gov.rs/upload/documents/publikacije/nacela_kohezione_politike_giz2017.PDF
Osnovni instrumenti kroz koje se podrška sprovodi i usmerava na konkretne programe i operacije su:
Evropski fond za regionalni razvoj (EFRR)
Pruža podršku državama članicama EU i njihovim regionima sa ciljem da se otklone glavne regionalne nejednakosti i da se dostigne samoodrživi rast. Pre svega je usmeren na jačanje konkurentnosti privrede – kroz ulaganja u istraživanja, razvoj i inovacije, investicije u prizvodnju i infrastrukturu, urbani i lokalni razvoj, unapređenje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća i podršku prelasku na ekonomiju koja se zasniva na niskoj emisiji ugljen-dioksida u svim sektorima.
Evropski socijalni fond (ESF)
Pruža podršku državama članicama EU i njihovim regionima u ostvarivanju ciljeva politike zapošljavanja. Usmeren je na ulaganja u ljudske resurse kroz podršku zapošljavanju što većeg broja ljudi, podsticanje jednakog pristupa i jednakih mogućnosti za sve, podsticanje preduzetništva i aktivacije na tržištu rada, integracije imigranata, obezbeđivanje rodne ravnopravnosti, borbu protiv siromaštva, jačanje socijalne inkluzije, unapređenje obrazovanja i celoživotnog učenja. Kroz Inicijativu za zapošljavanje mladih (Youth employment initiative) iz ESF-a se podržavaju aktivnosti usmerene na mlađe od 25 godina, koji nisu zaposleni, u obrazovanju ili obuci.
Kohezioni fond (KF)
Pruža podršku najmanje razvijenim državama članicama EU čiji BND po stanovniku ne prelazi 90% proseka EU-27. Iz ovog fonda finansiraju se veliki projekti iz oblasti transportne infrastrukture i zaštite životne sredine. U programskom periodu 2014-2020 pruža podršku sledećim državama članicama: Bugarska, Hrvatska, Kipar, Češka, Estonija, Grčka, Mađarska, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka i Slovenija.