Japan
Pravni okvir za bilateralnu razvojnu saradnju predstavlja Sporazum o tehničkoj saradnji između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Japana. Ovim sporazumom su regulisani svi oblici tehničke razvojne saradnje između dveju država, a strateški okvir razvojne saradnje sa Republikom Srbijom definisan je u japanskoj Povelji o razvojnoj saradnji iz februara 2015. godine.
Prioritetne oblasti bilateralne razvojne pomoći Japana Republici Srbiji su:
1. Zaštita životne sredine,
2. Zdravstvena i socijalna zaštita i obrazovanje i
3. Preduzetništvo i podrška malim i srednjim preduzećima.
Neki od primera pomoći koju Japan pruža Republici Srbiji su: neprojektne donacije u vidu japanskih proizvoda, projekti za osnovne potrebe stanovništva (POPOS projekti) koji podrazumevaju jednokratnu pomoć poput rekonstrukcije zgrada škola i vrtića, isporuku medicinske opreme i vozila hitne pomoći, vozila za odnošenje smeća i kontejnera, cisterni, specijalnih vozila za prevoz lica sa posebnim potrebama itd, ali i konsultantsku pomoć japanskih eksperata od 2009. godine kroz volonterski program Vlade Japana. Japan takođe obezbeđuje i koncesionalne zajmove (jenske kredite), pa će tako iz sredstava jednog od kredita biti realizovan projekat „Izgradnja sistema za odsumporavanje u Termoelektrani Nikola Tesla“.
Za više informacija posetite sajt:
Kraljevina Danska
U januaru 2017. godine Kraljevina Danska je usvojila opštu strategiju razvojne saradnje: Svet 2030 – Danska strategija za razvojnu saradnju i humanitarne akcije. Četiri strateška prioriteta ove razvojne politike Danske su: bezbednost i razvoj – mir, stabilnost i zaštita, migracije i razvoj, inkluzivan, održiv rast i razvoj i sloboda i razvoj – demokratija, ljudska prava i rodna ravnopravnost. Planirano je da Strategija bude ažurirana tokom 2021. godine, tako da više uzme u obzir klimatske promene. Danska svoju razvojnu pomoć korisnicima pruža u većini slučajeva bilateralno, ali i multilateralno uglavnom kroz UN, institucije EU i Svetsku banku.
Strategija razvojne saradnje Kraljevine Danske sa Republikom Srbijom definisana je u okviru šireg regionalnog koncepta – Danskog susedskog programa za Istočnu Evropu. Susedski program je osnova pomoći Danske istočnim i jugoistočnim područjima EU. Kroz ovaj program Danska podržava razvoj demokratije, vladavine prava, stabilnost i ekonomski razvoj u zemljama susedima EU. Iako Republika Srbija nije identifikovana kao jedna od prioritetnih zemalja (gde su Gruzija i Ukrajina) u Susedskom programu 2017-2021, Danska Srbiji pruža ciljanu podršku, koja je fokusirana na pristupanje Srbije EU.
Tokom proteklih 10 godina Danska je bila angažovana u Srbiji kroz mnoštvo programa, vrednih više od 17 miliona evra. Jedan od najvećih projekata bio je „Program privatnog sektora za podršku sektoru voća i bobičastog voća u južnoj Srbiji”. Poljoprivrednicima u tom regionu pružena je podrška u razvoju proizvodnje voća i bobičastog voća. Projekat je stvorio više od 800 novih radnih mesta. Danska je takođe podržala reformu pravosuđa, slobodu medija, smeštaj izbeglica, instituciju ombudsmana i lokalni ekonomski razvoj.
Ministarstvo odbrane Kraljevine Danske i Danska agencija za vanredne situacije su u maju 2014. godine uputili Srbiji osoblje i opremu kao pomoć u borbi protiv poplava. Saradnja Srbije i Danske u sektoru odbrane uspostavljena je 2004. godine i Srbija je u poslednjih nekoliko godina u toj oblasti, ne računajući države članice NATO-a, jedan od najvećih partnera Danske u Evropi. Projekti saradnje u sektoru odbrane prvenstveno imaju za cilj podršku reformama, izgradnji kapaciteta i regionalnoj saradnji.
Danska je odobrila 134.000 EUR za projekat Danskog saveta za izbeglice u cilju podrške kapacitetima u Srbiji za odgovor na migracije. Projekat je podržao Vladu Srbije i lokalne samouprave u realizaciji Lokalnih akcionih planova za upravljanje migracijama i poboljšanju pristupa izbeglica informacijama, mehanizmima zaštite i potrebnoj pomoći pri prijemu. Dalje, Danska je odobrila „Save the Children” u Srbiji isti iznos (134.000 EUR), s ciljem pružanja podrške majkama i bebama i vođenja mobilnog zaštićenog područja za decu.
Od 2017. godine, završetkom dva velika programa finansirana danskom bilateralnom bespovratnom pomoći na jugu Srbije i donošenjem nove strategije danske razvojne pomoći, Republika Srbija je prestala da bude tzv. danska „partnerska država” i od tada nema značajnije bilateralne razvojne pomoći Kraljevine Danske Republici Srbiji, s obzirom da je fokus danske razvojne pomoći u Evropi usmeren ka Ukrajini i Gruziji, što se tiče Azije na: Avganistan, Siriju, Bangladeš, Jemen i Mjanmar, dok su najveće korisnice danske razvojne pomoći države afričkog kontinenta: Etiopija, Kenija, Somalija, Uganda, Tanzanija, Gana, Mali, Burkina Faso itd.
Više informacija možete da pronađete na: http://serbien.um.dk/en/danish-cooperation/danish-cooperation-with-serbia/
Kraljevina Norveška
Kraljevina Norveška je jedan od najvećih bilateralnih donatora Republike Srbije čija podrška samo od 2008. do danas iznosi više od 100 miliona evra. Norveška pruža svoju pomoć Srbiji kroz Bilateralni program saradnje, Fond za male projekte Ambasade, kao i direktne grantove organizacijama civilnog društva.
Ministarstvo za evropske integracije je odgovorno za sprovođenje Bilateralnog programa za 2013. i 2015. godinu, o čemu ćete naći više na linku: Norveški bilateralni program 2013–2015. Od 2016. godine Ambasada Kraljevine Norveške preuzela je kompletnu nadležnost za planiranje, sprovođenje, praćenje i izveštavanje za naredne programske godine, dok će Ministarstvo za evropske integracije biti uključeno u proces programiranja paketa bilateralne pomoći.
U skladu sa tim je 10. januara 2018. godine potpisan Memorandum o razumevanju (MoR) između Ministarstva za evropske integracije Republike Srbije i Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške koji se odnosi na Bilateralnu saradnju kroz projekte i koji definiše osnovne principe saradnje između dva ministarstva sa ciljem podrške integraciji Srbije u strukture Evropske unije kroz projekte koji doprinose reformskim procesima i razvoju podržanih sektora u skladu sa zahtevima procesa evropskih integracija. Tekst MoR i pripadajućeg amandmana možete naći na sledećim linkovima:
- MoR
- Amandman 1
Norveška je takođe pružila značajnu podršku Srbiji za obnovu od šteta nanetih poplavama, kao i za borbu sa migrantskom krizom.
Za više informacija posetite sajt: https://www.norway.no/en/serbia
Kraljevina Holandija
Tokom 90-tih godina, holandska pomoć je bila usmerena ka uspostavljanju mira, stabilnosti i održivog razvoja. Tokom 2000-ih, pristup je promenjen u bilateralnu saradnju, pri čemu se holandska razvojna pomoć fokusira na podršku dugoročnoj stabilnosti i tranziciji, podršku u procesu pristupanja Republike Srbije EU, jačanju uloge privatnog sektora, doprinos bezbednosti regiona, pospešivanje aktivnosti ostalih većih donatora, povezivanje i podršku regionalnim programima međunarodnih organizacija.
Od 2000-ih godina, holandska bilateralna saradnja je bila fokusirana na podršku dugoročnoj stabilnosti i tranziciji, podršku u procesu pristupanja Republike Srbije EU, jačanju uloge privatnog sektora, doprinos bezbednosti regiona, pospešivanje aktivnosti ostalih, većih donatora i povezivanje i podršku regionalnim programima međunarodnih organizacija (Ujedinjene nacije, Evropska komisija, Međunarodna organizacija za migracije, Svetska banka), u bliskoj koordinaciji sa instrumentima preko kojih je Holandija u proteklom periodu plasirala svoju razvojnu pomoć, kao što su Fond za stabilnost (Stability Fund), Organizacija za podršku privrednom razvoju (FMO), –Program podrške nevladinim organizacijama (TMF), kao i instrumenti poput MATRA, PSO/PSOM, PSI, PSO-M i G2G.nl programa.Razvojna pomoć Holandije Republici Srbiji je u proteklih 17 godina bila fokusirana na podršku razvoju sektora poljoprivrede, zaštite životne sredine, privatnog sektora, zapošljavanja, vladavinu prava, pomoć izbeglicama i interno raseljenim licima i izgradnju institucionalnih kapaciteta. Veliki deo holandske razvojne pomoći je u periodu 2001–2008. godine upućen kroz PSO/PSOM program. Program saradnje sa tržištima u razvoju (PSOM) je bio program holandske Vlade, čiji je cilj bio da podstakne holandske investicije u tržišta Istočne Evrope, Afrike, Azije, Bliskog Istoka i Latinske Amerike. U okviru PSO/PSOM programa finansirano je 44 projekta u ukupnom iznosu od 26.3 miliona EUR (poljoprivreda i prehrambena industrija, brodogradnja i dr.), a sprovođenje svih projekata u Srbiji je završeno krajem 2011. godine.
U poslednjih nekoliko godina, holandska pomoć Republici Srbiji je svedena na MATRA donacije za male projekte, kojima upravlja Ambasada Holandije u Beogradu, a čiji su korisnici uglavnom organizacije civilnog društva. Takođe, finansiranjem programa MATRA PATROL podržava i doprinosi efikasnom sprovođenju pravnih tekovina EU u oblasti vladavine prava i jača odnose između Holandije i ciljnih zemalja kroz prenošenje potrebnih znanja i veština političkim savetnicima, zaposlenima u pravosuđu i drugim državnim službenicima.Holandska Vlada nema sredstva opredeljena za razvojnu pomoć za Republiku Srbiju. Tokom 2019. i 2020. godine nije bilo ugovaranja novih projekata, a u okviru dva programa – MATRA i Fond za ljudska prava koji za cilj imaju pomoć organizacijama civilnog društva i sektorima pravde i unutrašnjih poslova, Ambasada Holandije je tokom 2019. godine utrošila ukupno 831.116 EUR.
Najznačajniji programi i projekti
ORIO program
U aprilu 2012. godine potpisan je sa holandskom Vladom Memorandum o razumevanju o sprovođenju ORIO programa u Republici Srbiji. ORIO program je nekadašnji program holandske Vlade namenjen finansiranju infrastrukturnih projekata, uglavnom u oblasti vodosnabdevanja i sanacije otpadnih voda. Holandska Vlada je zatvorila ORIO program krajem 2011. godine ali za projekat koji se finansira u Srbiji ovaj rok je produžen. U okviru ORIO programa, u Republici Srbiji se sprovodi projekat– «Prikupljanje i tretman otpadnih voda u Leskovcu». Ukupan budžet ORIO programa za projekat u Leskovcu je 7,91 miliona EUR.
PSO-M program
Memorandumom o razumevanju koji je potpisan krajem 2009. godine, Srbiji je omogućeno da prima pomoć i preko tzv. „PSO životna sredina programa (PSO-M)“. Holandska Vlada je kroz PSO-M program (PSO-M) finansirala izgradnju Transfer stanice sa reciklažnim dvorištem u opštini Koceljeva, projekat „Geotermalna energija u Trsteniku“ i projekat “Proizvodnja biogasa, električne i toplotne energije iz biomase“ u Zrenjaninu (sva tri projekta su završena tokom 2016. godine).
Takođe, od 2011. godine, Holandija je bila zemlja partner na 8 tvining projekata u različitim oblastima (poljoprivreda, unutrašnji poslovi, zaštita životne sredine, kao i podrška DRI i Ombudsmanu).
Podrška odbrani od poplava i upravljanju migracijama
U 2014. godini, Vlada Kraljevine Holandije je donirala 500.000 EUR Crvenom Krstu Srbije za nabavku neophodne opreme i dobara kao pomoć stanovništvu koje je pogođeno poplavama.
Kraljevina Holandija u Srbiji implementira projekte u vrednosti od 290.000 EUR sa ciljem jačanja kapaciteta za pružanje odgovora na migrantsku krizu, kao i pružanja pravne pomoći migrantima. Pored ovoga, Kraljevina Holandija finansira i regionalni projekat u iznosu od 160.000 EUR sa ciljem poboljšanja zaštite maloletnih lica koja putuju bez nadzora odraslih. Vlada Kraljevine Holandije učestvuje u Mehanizmu civilne zaštite Evropske unije. Institucije korisnici Republike Srbije podnele su DG ECHO listu dobara i opreme za sektor migracija. Humanitarna pomoć dobijena od Kraljevine Holandije je iznosila 79.000 EUR.
Za više informacija posetite sajt:
Kraljevina Švedska
Saradnja između Republike Srbije i Kraljevine Švedske je u pogledu međunarodne razvojne pomoći utvrđena Sporazumom između Republike Srbije i Kraljevine Švedske o opštim odredbama i uslovima za razvojnu saradnju, koji je potpisan 2007. godine. Sporazumom se uređuju uloge i odgovornosti srpske i švedske strane u kontekstu korišćenja sredstava, pitanja oslobađanja od PDV-a, carine i drugih dažbina, diplomatsko-pravnog statusa osoblja itd.Švedska je usvojila novu Strategiju za podršku reformama u Srbiji, Zapadnom Balkanu i Turskoj 2021-2027. Finansijska podršpka prema novoj strategiji za 2021-2027 iznosi 560 miliona evra, od čega je 500 miliona podeljeno na zapadni Balkan i 60 miliona za Tursku.
Sporazum između Republike Srbije i Kraljevine Švedske koju zastupa Švedska razvojna agencija (SIDA) o razvojnoj saradnji 2014-2020 ima za cilj da utvrdi prioritetne oblasti u okviru kojih će švedska razvojna pomoć biti realizovana. Potpisnici Sporazuma su ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije Jadranka Joksimović i ambasador Kraljevine Švedske Krister Asp.
Prioritetne oblasti prema novoj Strategiji će doprineti sledećim ciljevima: Unapređena ekonomska integracija sa EU i razvoj funkcionalne tržišne ekonomije;
- Ljudska prava, demokratija, vladavina prava i rodna ravnopravnost
- Bolje demokratsko upravljanje i veće poštovanje ljudskih prava i vladavine prava
- Poboljšani uslovi za odgovornost, povećana transparentnost i smanjena korupcija
- Bolji izgledi za rodno ravnopravno društvo
- Mirnodopska i inkluzivna društva
- Bolji uslovi za inkluzivne procese pomirenja i napore u prevenciji sukoba i nasilja
- Održivi razvoj ekološke otpornosti u cilju zaštite životne sredine i klimatskih promena i održivo korišćenje prirodnih resursa
- Smanjen uticaj na životnu sredinu i klimu, i održivo upravljanje i korišćenje prirodnih resursa
- Povećana otpornost na klimatske promene i poboljšani uslovi za zaštitu, očuvanje i obnovu biodiverziteta i ekosistema
- Inkluzivni ekonomski razvoj
- Poboljšane mogućnosti za produktivno zapošljavanje uz pristojne uslove rada
- Bolji uslovi za otvorene ekonomije integrisane u regionalne, EU i međunarodne lance vrednosti i tržišta
Ukupna dosadašnja bespovratna pomoć Švedske iznosi oko 283 miliona evra. Švedska će nastaviti sa trendom podrške finansiranja programa i projekata u Republici Srbiji u vrednosti od 12 miliona evra na godišnjem nivou.
Najveći iznos bespovratne pomoći po sektoru u periodu od 2000. godine do danas Švedska je izdvojila za sektor zaštite životne sredine u ukupnoj vrednosti od oko 43 miliona evra.
Od projekata koji su u toku, kao najznačajniji izdvajaju se:
PEID projekat (Priority Environmental Infrastructure for Development), kroz koji se nastavlja podrška sektoru zaštite životne – pružanje tehničke pomoći Ministarstvu zaštite životne sredine, kako bi se potencijalni projekti pripremili za finansiranje u narednom periodu. Glavni cilj je izrada projektno-tehničke dokumentacije za velike infrastrukturne projekte. Budžet projekta je oko 3 miliona evra (30 miliona švedskih kruna).
EISP 2 projekat (Environmental Infrastructure Support Project), koji pruža podršku Ministarstvu zaštite životne sredine u sprovođenju manjih komponenti velikih infrastrukturnih projekata kao i kod identifikovanja potencijalnih projekata u oblasti zaštite životne sredine kako bi bili spremni za izradu neophodne projektno-tehničke dokumentacije. Budžet projekta je oko 2,9 miliona evra (27 miliona švedskih kruna).
Nastavak projekta koji se bavi pripremama za pregovore u okviru Poglavlja 27 se odbija kroz ENVAP 3 projekat - Environment Accession Project (septembar 2016 – mart 2021), gde je budžet oko 3 miliona evra (28 miliona švedskih kruna).
Projekat koji je nastavak IPPC projekta za farme životinja je IPPC 2 projekat za integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine u okviru industrije hrane, počeo u januaru 2018. godine sa budžetom od oko 1,4 miliona evra (15 miliona švedskih kruna).
Za više informacija posetite sajt: http://www.swedenabroad.com/sr-Latn-RS/Embassies/Belgrad/
Narodna Republika Kina
Pravni osnov za saradnju između Republike Srbije i Narodne Republike Kine predstavlja Sporazum o privredno-tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, koji se potpisuje na godišnjem nivou.
Prioritetne oblasti razvojne saradnje između Republike Srbije i Narodne Republike Kine su zdravstvo, obrazovanje, energetika i bezbednost.
U okviru razvojne saradnje između Republike Srbije i Narodne Republike Kine, u prethodnih nekoliko godina realizovano je više projekata u oblasti zdravstva, kojima je obezbeđena medicinska oprema za bolnice i zdravstvene centre širom Republike Srbije. Značajnu podršku Narodna Republika Kina je dala i u pogledu odbrane od poplava, u vidu donacije čamaca za spasavanje i GPS uređaja. Takođe, Vlada Narodne Republike Kine je omogućila i stručno usavršavanje organizovanjem seminara u različitim oblastima za predstavnike institucija na republičkom i lokalnom nivou, privredne komore, malih i srednjih preduzeća, univerziteta, bolnica.
Za više informacija: http://rs.chineseembassy.org/srl/
Republika Austrija
Kroz projekte razvojne pomoći Republika Austrija podržava politiku Republike Srbije usmerenu na perspektivu pristupanja Evropskoj uniji. Realizovani su projekti u oblastima regionalnog razvoja, obrazovanja, zaštite životne sredine, poljoprivrede, zdravstva, razvoja preduzetništva, socijalne zaštite, jačanja kapaciteta upravljanja na lokalnom nivou, kao i podrške organizacijama civilnog društva. Do 2012. godine procenjeni iznos razvojne pomoći je dostigao oko 40 miliona evra.
Od 2012. godine do danas, angažman Austrije u Republici Srbiji usmeren je na realizaciju projekata koji se finansiraju iz fondova EU ili međunarodnih finansijskih institucija. Austrijska razvojna agencije (ADA) kao implementaciona agencija Republike Austrije primenjuje evropske standarde u implementaciji različitih EU programa/projekata.
Realizacija EU programa pod nazivom „Socio-ekonomski razvoj Dunavske regije u Republici Srbiji“, finansiranog iz sredstava EU, je dobar primer angažmana Republike Austrije koji se ostvaruje preko Austrijske razvojne agencije u Beogradu. Projekat se sastoji od nekoliko komponenti, uključujući i izgradnju i obnovu infrastrukture, kao što je izgradnja sistema vodosnabdevanja u opštini Veliko Gradište, kao i rehabilitacija Golubačke tvrđave. Tako npr. za projekat rehabilitacije Golubačke tvrđave u okviru pomenutog Programa, Republika Austrija je obezbedila 1,800,000 evra bespovratnih sredstava . U oblasti prevencije i obnove od poplava, Republika Austrija je opredelila pomoć Republici Srbiji u iznosu od 1.280.000 evra koja je realizovana posredstvom Međunarodnog Crvenog krsta i Crvenog krsta Republike Srbije. Približno 4.300 porodica u Požarevcu, Paraćinu, Svilajncu i Trsteniku bili su korisnici ovih sredstava, od kojih je 900.000 evra donirano kao jednokratna materijalna pomoć domaćinstvima (210 evra po domaćinstvu) kao i kompleti za obnovu (malter, farbu, gips).
Iz IPA 2014 programa namenjenog sanaciji posledica poplava, Delegacija EU je zaključila ugovor sa ADA za realizaciju projekta pod nazivom „Obnova infrastrukture za zaštitu od poplava (eng: Rehabilitation of Flood Protection Infrastructure RFPI“). ADA je sprovodila projekte koji obuhvataju rekonstrukciju i izgradnju obaloutvrda u centralnoj Srbiji u opštinama Paraćin, Svilajnac i Valjevo, kao i sanaciju i rekonstrukciju sistema kanalske mreže u beogradskim opštinama Obrenovcu i Surčinu sa crpnim stanicama. Projekat RFPI je završen krajem juna 2021 godine.
Instrument za podršku jačanja vladavine prava u Republici Srbiji - ROLIS - doprinesi ispunjavanju obaveza koje proizilaze iz Pregovaračkog poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava), u skladu sa pravnim tekovinama EU. Specifični cilj predstavlja doprinos postizanju prelaznih merila (eng: interim benchmarks) u ključnim oblastima poglavlja 23, posebno u oblastima zaštite osnovnih prava i borbe protiv korupcije. Ukupan budžet Instrumenta iznosi 1,350,000 evra. Sprovođenje pomenutog Instrumenta je zvanično započelo početkom januara 2022. godine i očekuje se da će njegove aktivnosti biti završene do kraja septembra 2025. godine.
Regionalni projekat podrške sprovođenju Zelene agende za zapadni Balkan - Opšti cilj projekta je unapređenje tranzicije Zapadnog Balkana prema modernim, resursno efikasnim i konkurentnim privredama. Specifični cilj je podrška sprovođenju Zelene agende, čime se postiže posvećenost transformaciji ekonomija na održiviji put i dostizanje klimatske neutralnosti do 2050. Ukupan budžet pomenutog projekta iznosi 11,000,000 evra.Pomenuti regionalni projekat je započeo početkom januara 2022. godine, završetak aktivnosti se očekuju 2026. godine.
U oblasti migracija, Republika Austrija je obezbedila sredstva kroz učešće u Mehanizmu civilne zaštite EU za nabavku neophodne opreme i dobara.
Podrška tokom pandemije COVID 19
Vlada Republike Austrije je posredstvom Austrijske razvojne agencije i Crvenog krsta Austrije obezbedila pomoć u vidu 1500 paketa sa prehrambenim proizvodima, 4000 paketa sa higijenskim sredstvima kao i 6500 jedinica medicinske opreme poput infracrvenih termometara, uređaja za merenje pulsa, stetoskopa, zaštitnih maski, vizira i zaštitnih odela. U okviru COVAX mehanizma, prve isporuke vakcina „Phizer” Republici Srbiji isporučene su preko Republike Austrije.
Republika Austrija takođe učestvuje u „Tvining“ projektima u Republici Srbiji, koji predstavljaju instrument Evropske unije namenjen osnaživanju administracije Republike Srbije na poslovima usvajanja i primene zakonodavstva EU. Iskustvo odabranih austrijskih institucija u transponovanju i primeni EU zakonodavstva doprinosi reformskim procesima u pravosuđu, migracijama, zaštiti životne sredine, poljoprivredi i ruralnom razvoju itd.
Značajno je pomenuti učešće Republike Austrije kao bilateralnog donatora u okviru Inicijative Investicioni okvir za zapadni Balkan“ (WBIF) kao dela Regionalnog EU instrumenta za pretpristupnu pomoć (regionalna IPA). Po obimu alociranih sredstava, Republika Austrija je treći najveći bilateralni donator koji učestvuje u finansiranju WBIF, sa obezbeđenim sredstvima u iznosu od 17,9 miliona evra kumulativno, u periodu 2009. -2020. godine.
Više informacija o Austrijskoj razvojnom pomoći je moguće naći na internet stranici: http://www.entwicklung.at/en/
Republika Francuska
Na osnovu Sporazuma o strateškom partnerstvu i saradnji, vlada Francuske pruža podršku Republici Srbiji u javnim politikama u procesu pristupanja EU. Počev od 2014. godine, u toku je Program prakse kao i podrška institucijama i državnim službenicima Republike Srbije koji imaju ulogu u pregovorima o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, kao što je program podrške u pripremi zakonodavnih akata i pružanje savetodavnih usluga kako bi se uskladili sa EU „Acquis Communautaire”.
U periodu 2000. - 2013. godine, Republika Francuska je pružala humanitarnu i razvojnu pomoć. u približnom iznosu od oko 42 miliona evra. U cilju podrške procesu evropskih integracija, potpisani su Memorandumi o razumevanju između Republike Francuske i Republike Srbije u sektoru poljoprivrede (2012) i sektoru zaštite životne sredine (2013).
Francuska agencija za razvoj (AFD) sprovodi politiku razvojne pomoći Republike Francuske i zajedno sa njenim zavisnim društvom za promociju i učešće u ekonomskoj saradnji (u daljem tekstu: PROPARCO)za finansiranje i razvoj privatnog sektora – Društvo, sačinjavaju Grupu AFD.
Od februara 2018.godine, AFD ima pun mandat Vlade Francuske za prisustvo na Zapadnom Balkanu. Sporazumom između Vlada Srbije i Francuske o Francuskoj razvojnoj agenciji i PROPARCO potpisanog 25. februara 2019. godine, Kancelarija AFD u Beogradu funkcioniše kao regionalna kancelarija za zapadni Balkan i u potpunosti je operativna od 2019.godine. U skladu sa pomenutim Sporazumom, AFD grupa pruža finansijsku podršku, kao što su grantovi i garancije za dugoročne zajmove državi, lokalnim samoupravama, javnim i privatnim preduzećima i finansijskim institucijama kao i subvencije, u skladu sa pravilima deviznog poslovanja Republike Srbije.
Jedna od najvažnijih oblasti saradnje srpske i francuske strane poslednjih godina, predstavlja razvoj metro sistema u gradu Beogradu. Bilateralna saradnja vlade Srbije i Francuske u domenu razvoja projekta Beogradskog metroa zasniva se na nekoliko potpisanih sporazuma/deklaracija o namerama. Predviđeno je da francuske kompanije osiguraju metro kompozicije i izvode radove na „elektromehaničkom delu“, dok će kineske kompanije izvoditi građevinske radove.
Ministar Jadranka Joksimović je u maju 2020. godine potpisala Ugovor o grantu u iznosu od 8.300.000 evra za izradu neophodne projektno tehničke dokumentacije. Krajem novembra 2020. godine, potpisan je Sporazum između vlada Srbije i Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih infrastrukturnih projekata, nvesticione vrednosti 581 miliona evra, koji predviđa da će u izgradnju prve linije beogradskog metroa biti uloženo 454 miliona evra.
Zvanični početak radova na razvoju metro sistema otpočeo je 22.novembra 2021. godine, sa izvođenjem pripremnih radova i radova na nasipanju terena, izgradnjom kolektora na lokaciji planiranog Depoa (terminala) u Makiškom polju.
Po pitanju saradnje u sektoru energetike, u okviru Sporazuma između Vlada Republike Srbije i Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji, predviđen je iznos do 127.000.000 evra. za automatizaciju elektrodistributivne mreže srednjeg napona. U okviru Programa tzv.“zelenih razvojnih kredita“ Republici Srbiji je na raspolaganju kreditni aranžman od 300 miliona američkih dolara sredstava Svetske banke, KfW i AfD grupe. Predviđena sredstva AfD grupe su u iznosu 90 miliona američkih dolara. Angažman je predviđen da se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom finansija, Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom zaštite životne sredine.
Što se tiče saradnje u oblasti zaštite životne sredine, grad Beograd izabrao je kompaniju BeoČistaEnergija d.o.o. (koja se sastoji od konzorcijuma koji čine francuska kompanija „SUEZ“ i japanska kompanija „ITOCHU“) kao partnera u okviru Javno-privatnog partnerstva, za projekat izgradnje i finansiranja postrojenja za proizvodnju energije iz otpada u Vinči. Projekat Vinča obuhvata sanaciju postojeće deponije, izgradnju novog skladišnog centra prema evropskim standardima i jedinice za spaljivanje sa proizvodnjom električne energije i toplote (insinerator). U trećem kvartalu 2021.godine, usvojen je zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditu u iznosu od 50,000,000 evra, između AFD grupe i Republike Srbije za sprovođenje reformi usmerenih na tzv. „zeleni oporavak“ kroz Programski zajam za javne politike–„Urbane sredine otporne na klimatske promene“. Sastavni deo Programa je i grant u iznosu od 500.000 evra za potrebe tehničke podrške Vladi Srbije koji obuhvata izradu Mape puta za klimatske aktivnosti na nacionalnom i nivou lokalnih samouprava (Smederevo i Užice). Pružena je podrška na izradi podzakonskih akata Zakona o klimatskim promenama i proceni izgradnje kapaciteta. U toku je realizacija aktivnosti na daljem preciziranju programa tehničke podrške.
Po pitanju obnove i saniranje posledica poplava, Republika Francuska je opredelila sredstva od 1 milion evra u svrhu sanacije posledica poplava koje su zadesile Republiku Srbiju 2014. godine. Sredstva su usmerena opštini Obrenovac za izgradnju osam (8) montažnih kuća, rekonstrukciju dela telekomunikacionih i kanalizacionih mreža i izgradnju tri (3) montažne kuće u istočnoj Srbiji, kao i nabavku čamaca za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova.
Što se tiče migracija, isporučena je pomoć u vrednosti od 131.000 evra prihvatnom centru u Principovcu. U okviru ove donacije, obezbeđeno je 7 mobilnih toaleta, 2 agregata i 5.000 ćebadi. Francuska je takođe učestvovala u finansiranju Regionalnog programa na Balkanu, odobrivši tom prilikom oko 30,000 evra za nevladine organizacije koje se bore protiv trgovine ljudima koja se odnosi na decu migrante bez pratnje. Dalja pomoć Francuske se usmerava kroz doprinose Generalnom direktoratu Evropske komisije za civilnu zaštitu i humanitarnu pomoć (DG ECHO).
Po pitanju učešća Francuske u EU tvining projektima u Republici Srbiji, Republika Francuska aktivno učestvuje ponajviše u oblastima pravosuđa, poljoprivrede, zaštita životne sredine, saobraćaja finansija i zapošljavanja.
Republika Grčka
Helenik plan za ekonomsku obnovu Balkana (HiPERB) je petogodišnji program grčke razvojne pomoći u okviru kojeg je Vlada Republike Grčke opredelila bespovratna sredstva za šest balkanskih zemalja – Saveznu Republiku Jugoslaviju, Rumuniju, Bugarsku, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Albaniju. Sporazum sa SR Jugoslavijom je potpisan 25. jula 2002. godine i predvideo je bespovratnu novčanu pomoć za rekonstrukciju ekonomskog, društvenog i institucionalnog sistema u Republici Srbiji. Ciljani sektor ovog programa pomoći je modernizacija infrastrukture, naročito u sektoru saobraćaja.
Dva izuzetno značajna projekta za Srbiju koja su podržana iz HiPERB plana su izgradnja Koridora 10 (https://goo.gl/Zb12VH ) i SEELight (South-East European Lambda Network Facility for Research and Education -https://goo.gl/m3oGXo ).
Više informacija možete da nađete na sledećem linku: http://www.mfa.gr/serbia/sr/the-embassy/
Republika Indija
Indijski program bilateralne tehničke i ekonomske saradnje - ITEC program (Indian Technical and Economic Cooperation Programme - ITEC) sprovodi Ministarstvo spoljnih poslova Vlade Indije još od 1964. godine kao bilateralni program pomoći te države prijateljskim zemljama. Ovaj program uglavnom cilja zemlje u razvoju, među kojima je i Republika Srbija, kojima se nude besplatni kursevi usavršavanja u Indiji za različita tehnička i stručna zanimanja kao i mogućnost bržeg i lakšeg prilagođavanja sve više globalizovanom svetu. U skoro 50 odabranih institucija organizuje se preko 300 kurseva godišnje. Programi obuke se usklađuju prema potražnji, a teme kurseva se biraju shodno interesovanjima njihovih stručnjaka te zemalja iz kojih dolaze polaznici.
Srbija je partner indijskog ITEC programa od 2008. godine. U periodu od 2013. do kraja 2019. godine otprilike 80 državnih službenika Republike Srbije pohađalo je ITEC kurseve (od 2008. godine pa do danas broji oko 167 stručnjaka, predstavnika vladinog i privatnog sektora) u različitim oblastima i naučnim disciplinama, uključujući informaciono-komunikacione tehnologije, upravljanje rashodima, preduzetništvo, oblast STO, bankarstvo i finansije, obnovljive izvore energije, problematiku vezanu za klimatske promene, zakonodavstvo, usavršavanje engleskog jezika, itd.
Vlada Indije svake godine tokom drugog tromesečja, šalje brošuru sa svim ponuđenim kursevima Ministarstvu za evropske integracije, a koja se potom distribuira svim ostalim Ministarstvima i relevantnim institucijama na uvid.
Tokom 2020. i 2021. godine, usled pandemije korona virusa, Vlada Indije organizuje nove e-ITEC kurseve (vebinare) u okviru Programa tehničke i ekonomske saradnje Vlade ove zemlje.
Za više informacija posetite sajt: www.itecgoi.in
Republika Koreja
Program razmene znanja (eng. Knowledge sharing programme, KSP) realizuje se u saradnji sa Korejskim institutom za razvoj (KDI) i ima za cilj institucionalni razvoj i jačanje kapaciteta zaposlenih u organima državne uprave partnerskih zemalja. Program pruža konsultacije usredsređene na potrebe partnerskih zemalja, koje se sprovode kroz niz zajedničkih istraživačkih radova, obuka, konsultacija, a koji se održavaju naizmenično u Koreji i partnerskim zemljama. KSP se fokusira na oblasti u kojima je Koreja pokazala snažnu ekspertizu, a koje su od strane partnerskih zemalja identifikovane kao oblasti dodatnog razvoja. Oblasti su sledeće:
Ekonomski razvoj |
Razvoj ljudskih resursa |
Makrofinansije |
Zdravlje i blagostanje |
Industrija i trgovina |
Tržište rada |
Nauka i tehnologija |
Životna sredina |
Teritorijalni razvoj |
Druge društvene politike |
Ruralni razvoj |
Javne finansije |
Kultura, sport i turizam |
Državna uprava |
KOICA Fellowship programs - KOICA partnerski programi
Ministarstvo za evropske integracije, određeno kao koordinaciono telo, prikuplja predloge projekata koje dostavljaju ministarstva i druge državne institucije Republike Srbije. Predlozi projekata koje dostavljaju moraju biti neprofitni i nekomercijalni, u svrhu javnog dobra, da promovišu društveno-ekonomski razvoj, kao i dobrobit zemlje, a preporučljivo je da se baziraju na nacionalnim razvojnim planovima, kao i da se ne preklapaju sa već postojećim projektima finansiranih od strane drugih donatorskih zemalja ili međunarodnih organizacija.
Tokom 2022. godine očekuje se potpisivanje Memoranduma o razumevanju između Ministarstva za evropske integracije Republike Srbije i Ministarstva ekonomije i finansija Republike Koreje o Programu razmene znanja.
Korejska međunarodna agencija za saradnju (KOICA) u sklopu tehničke pomoći vlade Koreje nudi i seminare različite sadržine.
KOICA partnerski programi predstavljaju jedan od glavnih projekata KOICA-e sa ciljem da se podrže partnerske zemlje u jačanju svojih kapaciteta putem razvoja ljudskih resursa. Primarni cilj ovog programa je dodatna edukacija ljudskih resursa kada su u pitanju važne tehničke veštine i znanja, kao i izgradnja kapaciteta za održiv društveno-ekonomski razvoj. Na ovaj način, kreatori politika i operativni deo državne strukture zemalja partnera pozvani su da saznaju nešto više o iskustvima Koreje na njenom putu razvoja, kao i da steknu nove tehničke i menadžerske veštine. Štaviše, ovaj program je u velikoj meri usmeren na promovisanje pozitivne slike Koreje.
Master studije (KOICA Scholarship Program – Master’s Degrees)
Ambasada Republike Koreje u Beogradu svake godine raspisuje konkurs za stipendije Vlade Republike Koreje, za postdiplomske (master) studije. Ovaj program je u potpunosti finansiran od strane Vlade Republike Koreje a koncipiran je da dodatno usavršava ključne lidere zamalja u razvoju kako bi nakon završenih studija pomogli društveno-ekonomskom razvoju svoje zemlje. Ovaj program uključuje program učenja korejskog jezika u jednom od jezičkim centara širom Koreje, nakon čega student nastavlja studije u svojoj oblasti na odabranom fakultetu. Stipendija pokriva povratnu avionsku kartu, školarinu, osiguranje i mesečnu stipendiju.
Ministarstvo za evropske integracije, kao koordinaciono telo, obaveštava ministarstva Vlade Republike Srbije o održavanju master studija i prikuplja neophodna dokumenta potencijalnih kandidata. Da bi se kandidati prijavili na master studije, potrebno je da ispune nekoliko zahteva od kojih su dva knjučna: da su u statusu državnih službenika i da su nominovani od strane državne institucije u kojoj su zaposleni.
Srpsko-korejski informatičko pristupni centar (SKIP Centar)
Prvi srpsko-korejski informatičko pristupni centar (SKIP Centar) u okviru Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave je otvoren 20. decembra 2017. godine, potpisivanjem Memoranduma o razumevanju i saradnji u oblasti informaciono – komunikacionih tehnologija između Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije i Nacionalne agencije za informaciono društvo Republike Koreje. Uspostavljanjem SKIP Centra, osim edukacije državnih službenika, vrata su otvorena i građanima i start-ap kompanijama koji će imati besplatan pristup svim uslugama centra. Cilj Centra je da, u sopstvenom visoko tehnološki opremljenom prostoru, omogući besplatan pristup i upoznavanje sa dostignućima IKT (informaciono-komunikacionih tehnologija) pogotovo kada su u pitanju usluge elektronske uprave, podigne tehnološku pismenost opšte populacije i promoviše saradnju u između Republike Srbije i Republike Koreje.
Usluge SKIP centra u Beogradu do sada je koristilo preko 40 hiljada građana i državnih službenika. Ovo je još jedan važan korak ka unapređenju elektronske uprave i informacionog društva u Republici Srbiji i ovim se nastavlja izuzetna saradnja sa Republikom Korejom u ovim oblastima.
Doprinos Republike Koreje razvoju i unapređenju IKT-a u Republici Srbiji se ogleda u jednokratnoj donaciji od 250.000 evra za uspostavljanje SKIP Centra i višegodišnjem pokrivanju troškova zamene kompletne opreme, kako bi polaznicima uvek bila dostupna najnovija oprema.
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović i ambasador Republike Koreje u Srbiji Hjong-ćan Če najavili su u susretu koji je održan krajem 2021. godine, da će Srbija tokom 2022. godine dobiti drugi SKIP centar, koji će biti otvoren u Nišu, namenjen besplatnim IT obukama građana, državnih službenika i start-ap kompanija. Korejski ambasador je tom prilikom istakao da je SKIP centar u Beogradu najbolji od svih 60 koji postoje u svetu.
Republika Poljska
U Srbiji, poljska razvojna saradnja se sprovodi kroz male razvojne projekte (ranije poznate kao „mali grantovi“), koje realizuje Ambasada Republike Poljske u Beogradu sa lokalnim partnerima (npr. Opštine, bolnice, škole, NVO, Katoličke misije). Glavni cilj je da se realizuju projekti koji će poboljšati životni standard lokalnog stanovništva.
U okviru sistema malih grantova, poljska diplomatska misija sprovodi inicijative malih razvojnih projekata koje donose pozitivne efekte na svakodnevni život lokalnih zajednica.Bilateralnu pomoć mogu da koriste institucije iz sektora javnih finansija, istraživački instituti, nevladine organizacije i lica iz privatnog sektora. U saradnji sa spoljnim partnerima, poljsko Ministarstvo spoljnih poslova sprovodi niz sopstvenih inicijativa, od kojih su neke implementirane putem poljskih diplomatskih misija u okviru sistema malih grantova. Projekte realizuju poljska diplomatska predstavništva, samostalno ili u saradnji sa lokalnim partnerima. Partneri na projektima najčešće su lokalne nevladine organizacije, javne ustanove ili lokalne samouprave.
Projekti koji su se implementirali u Srbiji u periodu 2007 – 2020 imali su ukupnu vrednost od 253.856 evra.
Pomoć R. Poljske nakon majskih poplava 2014 godine - Na donatorskoj konferenciji za pomoć poplavljenim područjima BiH i Srbije održanoj 16.06.2014. g. Poljska Vlada opredelila je 270 000 evra pomoći (ukupno za BiH i Srbiju). Od toga, 73 000 evra je iskorišćeno za renoviranje Prve obrenovačke osnovne škole. Projekat je realizovan preko poljske nevladine organizacije „Polska Akcja Humanitarna“ (Polish Humanitarian Action). Ministarstvo narodne odbrane Republike Poljske doniralo je Ministarstvu odbrane Republike Srbije dušeke, čaršave, jastučnice, jastuke i sl. (u vrednosti od 110 000, 00 evra). Proces isporuke je završen. Oprema je isporučena.
Beogradska konferencija
U maju 2017. godine u Varšavi je održano prvo zasedanje „Beogradske konferencije“. Učesnici iz Srbije bili su predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva za evropske integracije i Ambasade Republike Srbije u Varšavi. Konferencija je osmišljena kao niz sastanaka sa ciljem da se prenese stručno znanje iz Poljske i time podrže reforme u Srbiji.
Drugo zasedanje Beogradske konferencije je održano u junu 2018. godine u Beogradu, a otvorili su ga ministri spoljnih poslova Srbije i Poljske. Eksperti iz poljskih ministarstava (Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja, Ministarstvo unutrašnjih poslova i administracije, Granična policija, Ministarstvo pravde, Ministarstvo inostranih poslova) su podelili svoja znanja i iskustva sa srpskim partnerima.
Treće zasedanje „Beogradske konferencije“ održano je 29. novembra 2019. godine u Varšavi. U skladu sa zahtevom srpske strane, koferencija je obuhvatila tri paralelna panela: zaštitu životne sredine, pravosudni sistem i komunikaciju u oblasti evropskih integracija. Članovi debate, visoki funkcioneri Ministarstva spoljnih poslova, kao i visoki zvaničnici Ministarstva za evropske integracije RS i sepcijalisti u navedenim oblastima razmenili su iskustva i rešenja koja su do sada usvojena.
Republika Poljska je, u okviru svog angažmana na polju proširenja EU i solidarnosti sa Srbijom u neizvesnim vremenima pandemije, poslednje nedelje maja 2020. godine, organizovala humanitarni konvoj za zemlje Zapadnog Balkana. Republika Srbija primila je kontingent od 100.000 hirurških maski i 10 tona tečnosti za dezinfekciju.
Pošto je razmena iskustava jedan od ključnih faktora u borbi protiv KOVID-19, Republika Poljska je takođe pokrenula i organizovala veb konferenciju za poljske i srpske lekare, koja je održana 21. maja 2020. godine. Poljski lekari, koji su tokom epidemije učestvovali u misijama u Italiji i SAD bili su dragocen izvor informacija za srpske stručnjake iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
Za više informacija posetite sajt: www.belgrad.msz.gov.pl
Republika Singapur
Tokom sedamdesetih, Singapur je kroz različite programe počeo širiti svoja iskustva sa partnerskim zemljama širom sveta. Ovi programi su dovedeni pod jedinstveni okvir kada je 1992. godine osnovan Singapurski program saradnje (Singapore Cooperation Programme, SCP) u okviru Direkcije za tehničku saradnju (Technical Cooperation Directorate, TCD) Ministarstva spoljnih poslova. Singapurski program saradnje (eng. Singapore Cooperation Programme, SCP) je serija kurseva, programa, seminara, radionica, konsultacija, kao i studijskih poseta u nizu oblasti u organizaciji Vlade Singapura i ima za cilj da se sa partnerskim zemljama podeli iskustvo Singapura u sticanju važnih tehničkih veština i znanja a koji su od vitalnog značaja za ekonomski i društveni napredak jedne zemlje. Treba spomenuti da se Singapur na svom putu razvoja oslanjao na tehničku pomoć drugih zemalja i međunarodnih organizacija.
Oblasti SCP obuka, koje sponzoriše Vlada Singapura, uključuju obrazovanje, životnu sredinu (klimatske promene, očuvanje životne sredine…), saobraćaj i infrastrukturu, privredu i ekonomiju, socijalnu tematiku (društveno preduzetništvo i inovacije, socijalna kohezija, osnaživanje osoba sa invaliditetom i posebnim potrebama…), zdravstvo, sajber bezbednost, održivi razvoj (obnovljiva energija, održivi gradovi, energetska efikasnost i smanjenje emisija), državnu upravu i digitalnu vladu.
Kandidati za programe obuke mogu biti državni službenici – rukovodioci užih unutrašnjih jedinica u institucijama javne uprave kao i državni službenici na položaju, osim ako nije drugačije naznačeno.
Republika Slovenija
Aktuelna saradnja sprovodi se u skladu sa Sporazumom između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Slovenije o razvojnoj pomoći, potpisanim 9. jula 2003. godine.
Aktivnosti tehničke pomoći fokusirane su na podršku institucijama Republike Srbije u procesu evropskih integracija, uključujući podršku u harmonizaciji propisa, usaglašavanju procedura u radu naših institucija sa standardima EU, unapređenju kvaliteta usluga, unapređenju organizacionih struktura kroz prenošenje iskustva slovenačkih institucija i organizacija. Visina sredstava izdvojenih za razvojnu pomoć utvrđuje se na godišnjem nivou Razvojnim planom Republike Slovenije.
Trenutno se sprovodi projekat pod nazivom „Pomoć u sprečavanju korupcije“, koji za cilj ima poboljšanje uslova za obezbeđivanje transparentnosti i odgovornosti u funkcionisanju institucija javnog sektora u Republici Srbiji, kao i jačanje kapaciteta Republike Srbije za efikasno sprovođenje zakonskih nadležnosti institucija u borbi protiv korupcije. Nosilac projekta je Agencija za borbu protiv korupcije, a ukupna vrednost je 95.580 evra.
Projekti se sprovode kroz direktnu komunikaciju između slovenačkog Centra za međunarodnu saradnju i korisnika u Republici Srbiji.
Za više informacija posetite sajt: www.belgrade.embassy.si
Republika Turska
Pravni okvir za saradnju sa Republikom Turskom u domenu donatorske, razvojne i humanitarne pomoći u vanrednim situacijama predstavlja Sporazum vlada dveju zemalja o tehničkoj i finansijskoj saradnji iz oktobra 2009. godine. Njegovim potpisivanjem, zvanično je počela sa radom Turska agencija za saradnju i koordinaciju u Republici Srbiji (TIKA) putem koje se usmerava i ostvaruje saradnja sa institucijama Republike Srbije.
Prioritetne oblasti koje Republika Turska podržava kroz program razvojne saradnje sa Republikom Srbijom su prosveta, zdravstvo, poljoprivreda, kultura, istorijsko nasleđe i turizam. Ukupna procena realizacije sredstva razvojne pomoći Republike Turske iznosi preko 37 miliona evra.
Od primera podrške Republike Turske kroz donatorska sredstva pomenućemo samo nekoliko krupnijih projekata: generalna rekonstrukcija i opremanje Opšte bolnice u Novom Pazaru, Centru za zaštitu dece, odojčadi i omladine „Zvečanska“ , Rekonstrukcija zgrade Višeg suda u Novom Pazaru, radovi na restauraciji tvrđave Ram kod Velikog Gradišta, radove na restauraciji Džamije „Sultanije Valide“ u Sjenici, izgradnja i rekonstrukcija više osnovnih škola u Novom Pazaru, podrška rekonstrukciji tvrđave Ram
Tokom 2020 i 2021.godine, najviše donatorskih sredstava je usmeravano kroz projekte donacija u oblasti zdravstva, zaštite životne sredine, medija prosvete, kulture, sporta, humanitarne pomoći, kulturno-istorijskog nasleđa kao i podršci u borbi protiv pandemije COVID-19. .
Kada je reč o pomoći u vanrednim situacijama, izdvojili bismo pomoć Republike Turske posle zemljotresa u Kraljevu 2010. godine, poplava u Novom Pazaru 2011. i 2016. godine, kao i u otklanjanju posledica poplava koje su zadesile Republike Srbiju u maju 2014. godine. Tada su obezbeđena humanitarna sredstva i podrška u iznosu od 1,350,000 evra, za finansiranje više projekata u sedam opština u Republici Srbiji, namenjena regulaciji korita, izgradnji nasipa i obaloutvrda reka Ljig, Velike Morave, Zapadne Morave i Peka, izgradnji novog mosta u opštini Ražanj itd.
Tokom 2020.godine, posredstvom Komesarijata za izbeglice i migracije, podeljeni su paketi osnovnih životnih namirnica za 1.000 porodica iz ugroženih grupa, tokom muslimanskog praznika „Ramazan“. U toku 2021. godine, sredstvima donacije je opremljena Narodna kuhinja u Varvarinu.
U svrhu borbe protiv pandemije COVID 19, Vlada Republike Turske odobrila je pomoć u vidu medicinske opreme (100,000 maski, 2,000 zaštitnih odela i 1,500 testova) koja je 8. aprila 2020.godine, dopremljena Republici Srbiji. Takođe, obezbeđena je proizvodnja 20.000 zaštitnih maski, koja su besplatno podeljena u Preševu.
Više informacija o pomoći Republike Turske možete da nađete na sledećim internet stranama: http://www.tika.gov.tr/en
Savezna Republika Nemačka
Bilateralna razvojna saradnja između Savezne Republike Nemačke i Republike Srbije traje od 2000. godine. Republici Srbiji odobreno je preko 1,8 milijardi evra razvojne pomoći iz sredstava nemačkog Ministarstva za saradnju i razvoj (BMZ), fondova Ministarstva životne sredine, Pakta za stabilnost i drugih u vidu bespovratnih sredstava i mekih zajmova. Projekte finansijske podrške realizuje Nemačka razvojna banka (KfW), dok projekte tehničke pomoći sprovodi Nemačka agencija za tehničku saradnju (GIZ).
U proteklom periodu, sredstva nemačke razvojne pomoći u Republici Srbiji usmeravana su na realizaciju projekata i programa u tri prioritetne oblasti:
• Javna infrastruktura (energija i voda): snabdevanje strujom i toplotnom energijom, vodosnabdevanje, kanalizaciona infrastruktura (upravljanje otpadnim vodama);
• Održivi ekonomski razvoj i zapošljavanje: unapređenje zakonskih okvira u oblasti finansija i ekonomije, razvoj finansijskog sektora, podrška malim i srednjim preduzećima, podrška reformi srednjeg stručnog obrazovanja i obuke i
• Demokratija, državna uprava, građansko društvo: podrška razvoju decentralizovane administracije, efikasne i usmerene na rezultate, posebno u domenu unapređenja transparentnosti, vladavine prava, sistema pravosuđa i uravnotežavanja snaga različitih delova državne uprave, kao i pomoć u pripremi za pristupne pregovore i podrška procesu pristupanja EU tokom poslednjih nekoliko godina.
Po obimu odobrenih sredstava i značaju ostvarenih rezultata, Savezna Republika Nemačka nesumnjivo predstavlja najvažnijeg bilateralnog razvojnog partnera Republike Srbije.
Pored projekata koji se sprovode na nacionalnom nivou, SR Nemačka pruža kako finansijsku, tako i tehničku pomoć regionalnim projektima i programima.
Regionalna finansijska saradnja realizuje se putem sledećih instrumenata saradnje:
1. Regionalni instrument za podršku obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti;
2. Evropski fond za Jugoistočnu Evropu i
3. Zeleni fond za razvoj Jugoistočne Evrope.
Regionalna tehnička saradnja realizuje se kroz tri regionalna programa:
1. Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu;
2. Regionalni program osnivanja Dunavskog centra kompetentnosti za jačanje regiona donjeg toka Dunava i
3. Prekogranična saradnja u oblasti socijalnog uključivanja osoba koje su žrtve trgovine ljudima.
Za više informacija posetite sajtove: http://www.belgrad.diplo.de/ i www.nemackasaradnja.rs
Sjedinjene Američke Države
Razvojna saradnja sa Sjedinjenim Američkim Državama realizuje se posredstvom Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Pravni osnov za saradnju predstavljaju sporazumi o pomoći između Republike Srbije i SAD za bolje funkcionisanje uprave i konkurentniju tržišnu ekonomiju.
Strategija USAID za Republiku Srbiju za period 2013-2017. godina ima dva razvojna cilja:
- unapređenje odgovornosti ključnih demokratskih institucija i
- stvaranje boljih uslova za sveobuhvatni ekonomski razvoj.
Prioritetne oblasti razvojne saradnje između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država obuhvataju razvoj lokalnih samouprava, razvoj malih i srednjih preduzeća, izgradnju institucija, vladavinu prava, evropske integracije i jačanje civilnog sektora.
Značajni projekti u okviru boljeg funkcionisanja uprave su: „Vladavina prava“ (The Rule of Law project), „Jačanje medijskog sistema“ (Strengthening of the media systems), „Jačanje otpornosti na izbegličku krizu“ (Enhancing Local Resilience to Refuge Crisis).
Za više informacija: https://www.usaid.gov/serbia/democracy-human-rights-and-governance
Značajni projekti u okviru konkurentnije tržišne ekonomije su: „Podrška razvoju privatnog sektora u južnoj i jugozapadnoj Srbiji“ (Private Sector Development Project) i „Projekat za konkurentnu privredu“ (Competitive Economy Project).
Za više informacija: https://www.usaid.gov/serbia/economic-growth-and-trade
Slovačka Republika
Strateški okvir pružanja razvojne pomoći Slovačke Republike predstavlja Srednjoročna strategija zvanične razvojne pomoći Slovačke Republike 2014-2018. godina. Nova srednjoročna strategija za razvojnu pomoć Slovačke Republike za period 2019-2023 usvojena je u januaru 2019. godine.
Saradnja između Slovačke Republike i Republike Srbije, prema novoj Strategiji, fokusira se na podršku procesu transformacije, sprovođenju reformi, uključujući reformu javnih finansija, pojačanom uključivanju privatnog sektora u razvojnu saradnju i podršci pomirenju i dijalogu među zajednicama. U zavisnosti od rezultata procesa integracije i reformi u regionu, razvojne aktivnosti mogu biti modifikovane (postepeno umanjivane), preusmeravajući glavni fokus na ekonomsku i poslovnu saradnju.
U narednom periodu, u fokusu bilateralne razvojne saradnje sa Slovačkom Republikom biće prenošenje iskustava iz oblasti evropskih integracija i iskustava iz procesa tranzicije i reformi.
U proteklom periodu Slovačka je pružala pomoć Srbiji preko Slovačke razvojne agencije „Slovak Aid“. U periodu 2007-2013. godina, preko „Slovak Aida“ pružena je finansijska podrška Srbiji u sledećim oblicima:
1. Realizovano je 108 razvojnih projekata. Neki od istaknutih su:
- „Solarna energija za decu ometenu u razvoju“ – realizovan 2011. godine, u ukupnom iznosu od 247.192,14 evra.
- „Demokratizacija i integracija“ – realizovan 2013. godine, u ukupnom iznosu od 110.452 evra.
2. Formom malih grantova (projekata do 5 000 evra), u periodu 2007-2014, Slovačka je pružila finansijsku pomoć Srbiji u iznosu od 600.000 evra, uglavnom u oblastima obrazovanja i zdravstva. Do 2020. godine u Srbiji je urađeno 7 projekata u vrednosti od 61.589,00 evra. Svi projekti su sa fokusom na razvoj civilnog društva, zdravstva, obrazovanja i samozapošljavanja. U 2020. godini projekti malih grantova bili su usredsređeni na borbu protiv pandemije koronavirusa (COVID-19).
3. U maju 2011. godine Ministarstvo inostranih poslova Slovačke Republike pokrenulo je Program o tehničkoj podršci – CETIR (Center for Expirience Transfer on Integr ation and Reforms), sa ciljem razmene iskustava iz oblasti integracija i reformi. Zbog širenja na druge zemlje i dodatnih aktivnosti, poput organizovanja okruglih stolova i seminara, taj program je 2019. prerastao u program „Deljenje Slovačke Ekspertize (DSE)“. U okviru ovog programa Slovačka je sa Srbijom sprovela 38 aktivnosti - srpski stručnjaci posetili su Slovačku Republiku u periodu od 2011. do 2019. godine, i obrnuto, slovački stručnjaci posetili su Republiku Srbiju. Posete su se odnosile na oblasti rada, socijalne politike i spoljne politike, ljudskih i manjinskih prava, lokalne samouprave, medija, zaštite podataka o ličnosti, kao i sa uspostavljanjem decentralizovanog sistema upravljanja fondovima EU i upotrebom pretpristupni i strukturni fondovi.
4. Humanitarna pomoć je sastavni deo spoljne politike Slovačke Republike. Slovačka Republika se odmah odazvala pozivu na borbu protiv epidemije COVID-19. Iz paketa humanitarne pomoći, gradu Novi Sad je direktno dodeljeno 50.000,00 evra za kupovinu medicinske opreme i zaliha za gradsku bolnicu. Da bi ublažila negativne efekte širenja pandemije koronavirusa, Slovačka Republika je dodelila 99.997,97 evra Adventističkoj agenciji za razvoj i pomoć - ADRA koja sprovodi projekat za obezbeđivanje higijene, prevencije i zdravstvene zaštite za beskućnike u Beogradu . U Slovačkoj Republici, osnovni dokument za pružanje humanitarne pomoći je Mehanizam za pružanje slovačke humanitarne pomoći u inostranstvu, koji je odobren 12. aprila 2006. godine na sednici Vlade Slovačke Republike. Prema ovom dokumentu, Slovačka Republika je do sada pružila humanitarnu pomoć Republici Srbiji u iznosu od 892.080,20 evra. Uglavnom je to bila pomoć nakon velikih poplava u Srbiji tokom 2014. godine, pomoć u rešavanju migracione krize i učešće u Regionalnom stambenom programu 2012. godine.
U okviru radne posete Republici Srbiji 8. februara 2021. godine, Ministar inostranih i evropskih poslova Slovačke Republike Ivan Korčok uručio je materijalnu humanitarnu pomoć u borbi protiv pandemije COVID-19 ministru za evropske integracije Jadranki Joksimović. U humanitarnom paketu pomoći našli su se: PCR testovi, zaštitna odeća, higijenski paketi i generatori za struju ukupne vrednosti 97.000,00 evra.
U narednom periodu fokus bilateralne razvojne saradnje sa Slovačkom biće prenos iskustva vezanog za integracije zemalja u evroatlantske strukture, podsticanje inovacija i pokretanja preduzeća, pomoć u digitalizaciji javne uprave, podrška malim i srednjim preduzećima u ovezi sa zapošljavanjem, sa fokusom na žene preduzetnice, kao i integracija socijalno marginalizovanih građana.
Slovačka Republika takođe učestvuje u sprovođenju projekata finansiranih u okviru EU Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA).
Za više informacija posetite sajt: http://www.mzv.sk/belehrad
Ujedinjeno Kraljevstvo
U okviru razvojne saradnja između Republike Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva, predstavnici Britanske ambasade u Republici Srbiji imaju aktivnu ulogu u procesu koordinacije razvojne pomoći.
Fond za dobro upravljanje (Good Governance Fund – GGF) je višegodišnji program a Srbiji je deo ovog fonda dostupan za podršku reformama u sledećim oblastima: vladavina prava (pravosuđe, borba protiv korupcije, ljudska i manjinska prava itd.), javna uprava, ekonomija i poslovno okruženje, jačanje slobode izražavanja.
Fond za dobro upravljanje funkcioniše kroz tri kanala:
1. Fond za stratešku podršku (SSF), koji je usmeren na pilot projekte i organizacije civilnog društva, kroz pružanje direktne bespovratne pomoći. Podržani projekti su imali fokus na prioritetne oblasti GGF Fonda: od unapređenja poslovnog okruženja do jačanja odgovornosti vlade i slobode izražavanja.
2. Kanal međunarodnih finansijskih institucija (MFI), koji je projektovan za podršku reformama kroz saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama. Najznačajniji resursi su usmereni na razvoj e-Uprave (projekat “Digitalna transformacija” i projekat “Open Data”), implementirani uz pomoć UNDP-a i Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade RS.
3. Upravljački fond (MF), kojim upravlja konzorcijum pod vođstvom PricewaterhouseCoopers (PwC), a uključuje tehničku pomoć za projekte razvijene u saradnji sa državnim institucijama.
U prethodnom periodu, Velika Britanija je pružila podršku Republici Srbiji u oblasti upravljanju migracijama, i značajnu podršku u borbi protiv krize izazvane pandemijom virusa kovid – 19.
Za više informacija pogledati: https://www.gov.uk/world/organisations/british-embassy-belgrade.sr
Za više informacija pogledati: https://www.gov.uk/world/organisations/british-embassy-belgrade.sr
Švajcarska Konfederacija
Vlada Švajcarske Konfederacije pprisutna je kroz program švajcarske razvojne saradnje u Srbiji. Švajcarski program saradnje sa Srbijom razvili su Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC) i Švajcarski državni sekretarijat za ekonomske poslove (SEKO), u bliskoj saradnji sa Švajcarskim državnim sekretarijatom za migracije (SEM), kao i sa vladinim kancelarijama, civilnim društvom i privatnim sektorom u Srbiji. Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC, engl. Swiss Agency for Development and Cooperation, SDC) deo je švajcarskog Ministarstva spoljnih poslova i zadužena je za razvojnu pomoć koja se odnosi na podršku projektima podizanja kapaciteta, tehničke pomoći, odnosno tzv. „soft“ projekata u oblasti demokratskog upravljanja, ekonomskog razvoja, zapošljavanja i zaštite životne sredine. Švajcarski državni sekretarijat za ekonomske poslove (SECO, engl. Swiss State Secretariat for Economic Affairs SECO), švajcarskog Ministarstva ekonomije i njegovo odeljenje za ekonomsku saradnju i razvoj, nadležno je za planiranje i implementaciju razvojnih projekata u oblasti makroekonomije, trgovine, razvoja privatnog sektora i infrastrukture.
Ambasada Švajcarske u Beogradu nadležna je za upravljanje i praćenje rezultata Švajcarskog programa saradnje sa Srbijom. Od avgusta 2020. godine, šef razvojne saradnje Ambasade Švajcarske je g. Rihard Koli, dok je na mestu zamenice šefa razvojne saradnje od avgusta 2024. gđa. Katrin Oksenbajn.
Švajcarski program saradnje sa Srbijom 2022-2025 predstavlja nastavak dugogodišnje podrške reformskim procesima u Republici Srbiji. Najpre kroz humanitarnu a kasnije kroz sveobuhvatnu podršku Republici Srbiji, Švajcarska je u Srbiji prisutna od 1991. godine. Danas je jedan od četiri najvećih donatora sa finansijskom podrškom od preko 400 miliona evra, što govori o njenoj posvećenosti ovom bilateralnom partnerstvu.
Program saradnje za period 2022-2025 fokusiran je na oblasti demokratskog upravljanja i civilnog društva, ekonomskog razvoja i zapošljavanja i klimatskih promena i održivog urbanog razvoja. U ovom periodu, Švajcarska je opredelila 95 miliona evra, što je za 10 % više u odnosu na prethodni strateški period. Švajcarsko-srpska saradnja zasniva se na međusobnom poverenju, zajedništvu i aktivnom učešću svih relevantnih partnera.
Tri oblasti podrške u periodu 2022-25
U oblasti demokratskog upravljanja i civilnog društva podrška u iznosu od 29 miliona evra opredeljena je za podršku temama dobrog upravljanja na lokalnom nivou, demokratske participacije i civilnog društva, socijalne inkluzije i implementaciju Agende 2030. Cilj je podrška građanima i civilnom društvu da aktivno učestvuju u inkluzivnim demokratskim procesima uz odgovorne i efikasne institucije. Podrška je usmerena na sistemske reforme lokalnih samouprava, izgradnju njihovih kapaciteta i primenu principa dobrog upravljanja da bi se poboljšao njihov rad i ukupan kvalitet usluga prema građanima i poslovnom sektoru, uz naročito obraćanje pažnje na marginalizovane društvene grupe. Deo podrške usmeren je na osnaživanje civilnog društva za njihovo učešće u procesima javnog odlučivanja, kao i obezbeđivanje veće povezanosti sa građanima, a sve u cilju stvaranja održivog i otpornog civilnog društva.
U oblasti ekonomskog razvoja i zapošljavanja podrška u iznosu od 44 miliona evra namenjena je poboljšanju makroekonomskog okvira, poslovnog okruženja i inkluzivnih politika za prevazilaženje nejednakosti. U ove četiri godine pažnja će biti usmerena na upravljanje javnim finansijama, stvaranje povoljnog poslovnog okruženja, podsticanje konkurentnosti privrede, naročito proizvodnih preduzeća, i kvalitetno zapošljavanje, naročito mladih, uz fokus na dualno obrazovanje.
U oblasti klimatskih promena i održivog urbanog razvoja podrška u iznosu od 21 miliona evra namenjena je unapređenju otpornosti na klimatske promene i dekarbonizacija u skladu sa ciljevima „Zelene agende za zapadni Balkan“, podržavajući time razvoj društva i privrede u Srbiji. Glavne teme podrške su: energetska tranzicija, dekarbonizacija, energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije, prilagođavanje na klimatske promene, smanjenje rizika od katastrofa, održivi urbani razvoj i podrška implementaciji Zelene agende.
Horizontalne teme Švajcarske saradnje sa Srbijom
Švajcarska ostaje prisutna i u dodatnim oblastima koje se prožimaju sa glavnim oblastima podrške – zaštita životne sredine, dobro upravljanje, jednakost polova i socijalna inkluzija.
Od 2009. godine između Švajcarske (zastupljene od strane Švajcarskog sekretarijata za migracije-SEM) i Srbije postoji Migraciono partnerstvo sa ciljem zajedničkog upravljanja migracijama i korišćenja njihovog ekonomskog i društvenog potencijala. Podrška u iznosu od 2 miliona evra opredeljena je za projekte u oblastima zaštite migranata i izbeglica, prevenciju iregularnih migracija, borbu protiv trgovine ljudima i migracije i razvoj.
Za više informacija posetite sajt: