Tеме поглавља и преговора
Заједничка спољна и безбедносна политика ЕУ настала је Уговором из Мастрихта, а посебно је ојачана Уговором из Лисабона, јер ЕУ тежи да говори једним гласом када се ради о спољној политици. Углавном је заснована на једногласности држава чланица и то је механизам за усвајање заједничких декларација и смерница за политичка и безбедносна питања која воде ка заједничкој дипломатској акцији и ка предузимању заједничких акција. Усвајају се одлуке којима се дефинише однос ЕУ према одређеним питањима и мере за спровођење Заједничке спољне и безбедносне политике, укључујући и санкције.
Високи представник за спољне послове и безбедносну политику задужен је за спровођење Заједничке спољне и безбедносне политике, што је уведено Уговором из Лисабона. Основана је и Европска служба за спољну акцију (ЕЕАS - European External Action Service), као европска дипломатска служба и подршка Високом представнику. Ова служба има преко 140 делегација и канцеларија широм света које штите и промовишу интересе ЕУ.
Осим дипломатске акције, основни правци деловања у оквиру овог поглавља су Заједничка безбедносна и одбрамбена политика, рестриктивне мере и контрола наоружања.
- Заједничка безбедносна и одбрамбена политика – Европска унија нема своју војску, али у случајевима кризе, у оквиру Заједничке безбедносне и одбрамбене политике, образује снаге које доприносе разоружању, имају хуманитарне задатке, дају војне савете и помоћ, раде на спречавању сукоба и одржавању мира, управљају кризама, укључујући стварање мира и стабилизације након конфликата. Цивилне и војне мисије ЕУ су отворене и за учешће представника других држава те стога РС одлучује у којој мери ће учествовати у којој мисији и то већ и сада чини.
- Рестриктивне мере – За случај да нека држава крши међународно право или људска права, као и да не поштује основне демократске вредности и владавину права, Европска унија има систем рестриктивних мера, тачније санкција, које су у распону од дипломатских до економских мера. Од државе кандидата се очекује да се у процесу преговора усклади са системом рестриктивних мера које су предвиђене у ЕУ.
- Контрола наоружања – У оквиру ове теме разговора се о сузбијању илегалне трговине свим типовима оружја и прихватању свих међународних стандарда у овој области. ЕУ види мало и лако наоружање као највећу претњу по безбедност – како држава, тако и појединаца.
Институције које учествују у Преговарачкој групи за спољну, безбедносну и одбрамбену политику
Чланови Преговарачке групе су представници следећих органа и организација: Министарства спољних послова; Министарства одбране; Министарства унутрашњих послова; Министарства правде; Министарства финансија; Министарства просвете, науке и технолошког развоја; Министарства трговине, туризма и телекомуникација; Министарства за европске интеграције; Безбедносно-информативне агенције; Републичког секретаријата за законодавство.
Која је корист и резултат за Србију?
Кроз преговарачки процес се радити на смањењу илегалног поседовања малог и лаког наоружања, што ће довести до веће безбедности грађана. Србија ће учествовати у заједничким акцијама ЕУ за управљање кризама и спречавање конфликата. Радиће се на спречавању илегалне трговине оружјем, што ће на глобалном нивоу довести до спречавања употребе нуклеарног, хемијског и биолошког оружја.
Експланаторни скрининг за Поглавље 31 одржан је 15. јула 2014. године.
Билатерални скрининг за Поглавље 31 одржан је 10. октобра 2014. године.
Преговарачко поглавље 31 део је Кластера 6 – Спољни односи.
Корисни линкови:
https://eeas.europa.eu/headquarters/headquarters-homepage_en