Теме поглавља и преговора
Право ЕУ које се односи на друмски транспорт покрива различите социјалне, техничке, фискалне, безбедносне захтеве и захтеве заштите животне средине, са циљем промовисања ефикасног превоза путника и робе и обезбеђивања фер тржишних услова између транспортних оператера. Фокус регулативе у железничком транспорту је пре свега на либерализацији овог сектора и његовом отварању према конкуренцији, унапређењу интероперабилности и безбедности транспортне мреже и развијању железничке транспортне инфраструктуре. У сектору ваздушног транспорта регулише се питање приступа тржишту, као и безбедност ваздушног саобраћаја, уз унапређење права и обавеза путника. Регулатива која се тиче унутрашњег водног транспорта препознаје огроман потенцијал водног саобраћаја као алтернативног вида пре свега превоза робе и има за циљ промоцију и јачање конкурентности унутрашњег водног транспорта у транспортном систему, као и његово укључивање у мултимодалне (комбиноване) логистичке токове (мултимодални траснпорт је спој више видова транспорта на једном месту односно место где се срећу железнички, друмски и водни транспорт).
Велике предности овог вида саобраћаја, у поређењу са осталима, су поузданост, економичност, низак степен штетности за животну средину и велики потенцијал за даље унапређење и развијање. У погледу поморског саобраћаја инсистира се на строгим безбедносним правилима, смањењу ризика од пловидбених хаварија и смањењу негативног утицаја на животну средину.
У оквиру друмског транспорта преговара се о приступу тржишту робе и путника, ценама и фискалним условима, социјалним условима, затим, техничким и безбедносним условима и превозу опасних материја.
У оквиру железничког транспорта преговара се о приступу тржишту и инфраструктури – постојању и ингеренцијама независног регулаторног тела (Дирекције за железнице), техничким и безбедносним условима, безбедности и интероперабилности железничког саобраћаја и формирању независног тела за истраге несрећних случајева. Законом о истраживању несрећа у ваздушном, железничком и водном саобраћају (“Службени гласник”, бр. 66) Република Србија је основала Центар за истраживање несрећа у саобраћају као посебну, самосталну и независну организацију.
У оквиру ваздушног транспорта преговара се о приступу тржишту и спољној ваздушној политици, управљању ваздушним саобраћајем, условима заштите животне средине у ваздушном транспорту, заштити права путника, испуњењу обавеза из Споразума о заједничком европском ваздухопловном подручју (ЕCАА - European Common Aviation Arеa).
У оквиру унутрашњег водног транспорта преговара се о приступу тржишту, увођењу речних информационих сервиса, признању занимања у области унутрашње пловидбе, социјалним условима, техничким и безбедносним условима.
У области поморског транспорта преговара се о усклађивању нашег законодавства са међународним конвенцијама.
У оквиру комбинованог транспорта преговара се о изградњи савременог интермодалног терминала.
Институције које учествују у Преговарачкој групи за транспорт
Чланови Преговарачке групе су представници следећих органа и организација: Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре; Министарства унутрашњих послова; Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања; Министарства рударства и енергетике; Министарства заштите животне средине; Министарства финансија; Министарства одбране; Министарства за европске интеграције; Комисије за заштиту конкуренције; Агенције за безбедност саобраћаја; Дирекције за железнице; Министарства просвете, науке и технолошког развоја; Института за стандардизацију Србије; Директората цивилног ваздухопловства Републике Србије; Републичког завода за статистику; Републичког секретаријата за законодавство; Агенције за управљање лукама; Центра за истраживање несрећа у саобраћају.
Која је корист и резултат за Србију?
Чланство у Европској унији омогућава повећање безбедности транспорта и бољу заштиту путникау свим врстама саобраћаја.
Раст конкуренције транспортног тржишта води до повољнијих цена и бољег квалитета услуга. У друмском саобраћају добробит је већа безбедност саобраћаја на путевима и безбедност превоза опасних материја, потом увођење дигиталних тахографа – уређаја за дигитално бележење времена вожње и одмора возача. На овај начин омогућава се лакши надзор над радним временом возача, праведнија тржишна конкуренција с обзиром да се елиминише нелојална конкуренција превозника чији возачи раде више од допуштених 9 сати дневно и, што је најважније, доприноси се повећању безбедности свих учесника у друмском саобраћају.
У железничком саобраћају, корист од фер приступа тржишту и видљивог система наплате инфраструктуре, као и поједностављења процедура за издавање лиценце, које треба да охрабри нове учеснике на тржишту и доведе до његовог отварања, је очигледна. Ту је и јачање улоге Дирекције за железнице као регулаторног и безбедносног тела.
Унапређење заштите путника у ваздушном саобраћају, поред осталог, значи да, у случају када превозник касни или откаже путовање, а да разлог нису временске непогоде, он мора да обезбеди смештај и храну путницима, као и накнаду штете уколико је путник тражи. Такође, додатно се штите права особа са инвалидитетом у саобраћају, а прописује се и обавеза јасног истицања пуне цене карте. Побољшава се и регулатива у области пружања услуга у ваздушној пловидби и управљања ваздушним простором.
У унутрашњем водном саобраћају корист се односи на успостављање речних информационих сервиса – РИС (концепта усаглашених телекомуникационих услуга и информационих система за подршку унутрашњој пловидби и њене везе према осталим видовима саобраћаја), у оквиру кога се формирају и подсистеми за лоцирање и праћење бродова, за давање електронских саопштења бродарству, као и за електронско пријављивање путовања. РИС је предуслов за интегрисање међународних пловних путева у нашој земљи са европском пловидбеном мрежом, а од посебног је значаја за европски Коридор VII (река Дунав).
Експланаторни скрининг за Поглавље 14 одржан је од 16. до 19. децембра 2014. године.
Билатерални скрининг за Поглавље 14 одржан је од 24. до 26. фебруара 2015. године.
Преговарачко поглавље 14 део је Кластера 4 - Зелени договор и одржива повезаност. Поглавље је отворено 2021. године.
Корисни линкови: