Теме поглавља и преговора
Индустријска политика ЕУ има за циљ да промовише индустријске стратегије које би повећале конкурентност, убрзале прилагођавање на структурне промене, подстицале стварање повољног пословног окружења широм ЕУ, повећање домаћих и страних инвестиција и побољшање општег пословног амбијента у коме послују мала и средња предузећа, а подстичу се и предузетништво и иновације. Поред индустријске стратегије, ова политика ЕУ подразумева приватизацију и реструктурисање и подједнако се односи на компаније, индустријске секторе и европску индустрију у целини.
Правнe тековинe Европске уније се у поглављу предузетништва и индустријске политике великим делом састојe од начела политике и препорука за политику садржаних у саопштењима, препорукама и закључцима Савета који имају за циљ да побољшају формулисање и координацију политике преко предузећа на унутрашњем тржишту, на основу заједничке дефиниције малих и средњих предузећа. Ово значи да правне тековине ЕУ у овој области, у принципу, не захтевају преношење прописа у домаће законодавство или посебне мере за спровођење и примену. Дакле, индустријска политика се делимично води на националном, а делимично на наднационалном, односно европском нивоу. Надлежни директорат за вођење индустријске политике и предузетништва у ЕУ је Генерални директорат за унутрашње тржиште, индустрију, предузетништво и мала и средња предузећа.
Инструменти предузетничке и индустријске политике реализују се кроз програм COSME (Programme for the Competitiveness of Enterprises and SMEs – Програм за конкурентност малих и средњих предузећа (МСП) и Хоризонт Европа. COSME програм има за циљ да унапреди конкурентност и одрживост МСП, подстичући предузетничку културу и промовишући раст и развој сектора МСП. Програм се састоји од мере чији је циљ смањивање свих оних потешкоћа које ограничавају раст предузећа, укључујући боље пословно окружење, лакши приступ финансијама, промоцију предузетничке културе и интернационализацију малих и средњих предузећа. Кроз Оквирни програм за истраживање и иновације - Хоризонт Европа подстичу се све активности у вези са иновацијама, као и иновативна мала и средња предузећа. Важан инструмент ове политике је и Директива 2011/7/ЕУ о борби против закаснелог плаћања у комерцијалним трансакцијама. Инструменти политике предузетништва и индустријске политике укључују финансијску подршку и регулаторне мере, као и одговарајуће капацитете на националном, регионалном и локалном нивоу.
Институције које учествују у Преговарачкој групи за предузетништво и индустријску политику
Чланови Преговарачке групе су представници следећих органа и организација: Министарства привреде; Министарства финансија; Министарства трговине, туризма и телекомуникација: Министарства просвете, науке и технолошког развоја; Министарства рударства и енергетике; Министарства омладине и спорта; Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде; Министарства заштите животне средине; Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре; Министарства здравља; Министарства културе и информисања; Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања; Министарства одбране; Министарства за европске интеграције; Републичког завода за статистику; Канцеларије за јавне набавке; Фонда за развој; Института за стандардизацију Србије; Националне службе за запошљавање; Агенције за привредне регистре; Развојне агенције Србије; Републичког секретаријата за законодавство; Агенције за лекове и медицинска средства Србије; Републичког секретаријата за јавне политике.
Која је корист и резултат за Србију?
Ово поглавље убраја се у лакша поглавља за преговарање. До сада ниједна држава чланица са којом су преговори окончани није тражила прелазне периоде, нити посебне договоре у оквиру овог поглавља.
У оквиру преговора, од држава кандидата се захтева да представе политику индустрије и стратегију реструктурисања, како би се проценило да ли су њихове индустријске политике у складу са принципима ЕУ, посебно у погледу приватизације и реструктурисања. На пример, сва предузећа у државном власништву у Србији мораће да прођу кроз поступак реструктурисања, што подразумева структурне и организационе промене у тим предузећима и њихову припрему за самостално и конкурентно учешће у тржишној утакмици.
Индустријска политика је тесно повезана са другим преговарачким поглављима, посебно са политиком конкуренције (укључујући државну помоћ), јер индустријска политика ЕУ има надлежности у контроли и ограничавању субвенција и других облика државне помоћи, како на националном, тако и на нивоу ЕУ.
Експланаторни скрининг за Поглавље 20 одржан је од 2. до 3. априла 2014. године.
Билатерални скрининг за Поглавље 20 одржан је 1. јула 2014. године.
Преговарачко поглавље 20 део је Кластера 3 - Конкурентност и инклузивни раст. Поглавље је отворено 2017. године.
Корисни линкови:
http://ec.europa.eu/programmes/horizon2020/
https://ec.europa.eu/growth/access-finance-smes/cosme-financial-instruments_en
https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=celex:32011L0007