Pravda, sloboda i bezbednost

Ugovor o funkcionisanju Evropske unije predviđa da Evropska unija predstavlja prostor pravde, slobode i bezbednosti, uz poštovanje osnovnih prava i različitih pravnih sistema i tradicija država članica. Takođe, Evropska unija obezbeđuje da se na unutrašnjim granicama ne vrši kontrola lica i oblikuje zajedničku politiku u oblasti azila, migracija i kontrole spoljnih granica, zasnovanu na solidarnosti država članica, sistem koji je pravičan prema državljanima trećih država.

S tim ciljem Evropska unija ulaže napore da osigura visok nivo bezbednosti kroz mere za sprečavanje i borbu protiv kriminala, rasizma, ksenofobije, zatim kroz saradnju između policijskih, pravosudnih i drugih nadležnih organa, kao i kroz međusobno priznavanje presuda u krivičnim stvarima; ukoliko je potrebno i kroz harmonizaciju krivičnog zakonodavstva.

Pristup pravdi je olakšan, naročito kroz princip međusobnih priznavanja sudskih i vansudskih odluka u građanskim stvarima.

Značaj kreiranja prostora pravde, slobode i bezbednosti za Evropsku uniju je veliki jer se time države članice štite od svih oblika kriminalnih aktivnosti koje se događaju i izvan njihovih granica, tačnije izvan granica EU. Zato je za sve države članice EU značajna saradnja sa trećim državama kako bi ovaj cilj bio postignut. Imajući u vidu da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju prvi ugovorni odnos između RS i EU, može se istaći da je definisanje saradnje u oblasti pravde, slobode i bezbednosti od obostranog značaja za obe ugovorne strane. Za Evropsku uniju cilj je da se uspostavi saradnja kako bi se sprečio tok kriminalnih aktivnosti preko njenih granica. Za Srbiju će saradnja na polju borbe protiv svih oblika kriminala, kao i u drugim oblastima pravnih tekovina EU, dovesti do harmonizacije zakonodavstva, čime će Srbija dostići nivo napretka u ovim oblastima koje će u pregovorima za članstvo olakšati prijem u EU. Drugim rečima, Srbija se u Naslovu VII SSP koji nosi naziv Pravda, sloboda i bezbednost obavezuje na saradnju sa državama članicama EU u kreiranju prostora pravde, slobode i bezbednosti.

Članom 116. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju predviđena je mogućnost finansijske pomoći i način na koji bi se ta vrsta pomoći realizovala. Od značaja je istaći da stav 2. člana 116. posebno naglašava da finansijska pomoć može da pokrije sve oblasti saradnje, pridajući naročito pažnju oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, usklađivanju zakonodavstva, održivom razvoju i smanjenju siromaštva i zaštiti životne sredine. Isticanje pravosuđa i unutrašnjih poslova kao jedne od oblasti saradnje koju Evropska unija želi da pomogne i kroz određenu finansijsku pomoć, dokazuje značaj saradnje u ovim oblastima za ugovorne strane.

Član 80. SSP odnosi se na jačanje institucija i vladavinu prava i predviđa da, u okviru saradnje u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, ugovorne strane posebnu važnost posvećuju konsolidovanju vladavine prava i jačanju institucija na svim nivoima uprave, a posebno policijskih i pravosudnih organa.

Cilj saradnje je jačanje nezavisnosti sudstva i poboljšanje efikasnosti rada sudova i tužilaštva, zatim unapređenje rada policije i drugih organa za sprovođenje zakona. To je sve neophodno uraditi kroz obezbeđivanje odgovarajuće obuke za institucije, kao i potrebnu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Član 81. SSP odnosi se na zaštitu podataka o ličnosti i predviđa obavezu Srbije da, nakon stupanja na snagu Sporazuma, uskladi svoje zakonodavstvo koje se odnosi na zaštitu podataka o ličnosti sa pravnim tekovinama EU i ostalim evropskim i međunarodnim propisima o privatnosti. Takođe, jedna od obaveza preuzeta Sporazumom je da Srbija formira jedno ili više nezavisnih nadzornih tela sa dovoljno finansijskih i ljudskih resursa. Cilj je da ta nezavisna institucija efikasno nadzire i garantuje primenu nacionalnog zakonodavstva o zaštiti podataka o ličnosti. Obaveza je strana ugovornica da sarađuju u ispunjenju efikasne zaštite podataka o ličnosti.U novembru 2018. godine donet je novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji je počeo da se primenjuje od 21. avgusta 2019. godine, zbog usklađivanja sa Uredbom EU 2016/679 o zaštiti fizičkih lica u odnosu na obradu podataka o ličnosti i o slobodnom kretanju takvih podataka, kao i Direktivom EU 2016/680 o zaštiti fizičkih lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti od strane nadležnih organa u cilju sprečavanja, istrage, otkrivanja i gonjenja za krivična dela ili izvršenja krivičnih sankcija, i o slobodnoj razmeni takvih podataka, a koje se primenjuju od 2018. godine. Za nadzor nad sprovođenjem ovog zakona nadležan je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Član 82. SSP odnosi se na vize, kontrolu granice, azil i migracije i predviđa da ugovorne strane sarađuju u ovim oblastima i da se zajednički utvrde okviri te saradnje. U ovim oblastima je regionalna saradnja značajna i neophodna, tako da su se strane obavezale da sarađuju i na regionalnom nivou, ali i da koriste već postojeće regionalne inicijative.Kao modeli zajedničkog rada u ovim oblastima predviđene su međusobne konsultacije i bliska koordinacija između ugovornih strana, a to pre svega podrazumeva tehničku i administrativnu pomoć u razmeni statističkih podataka i informacija o zakonodavstvu i praksi, zatim pomoć prilikom izrade zakona, povećanja kapaciteta i efikasnosti institucija, obuci zaposlenih, sigurnosti putnih isprava i otkrivanju lažnih isprava, kao i saradnju i pomoć u oblasti upravljanja granicom.

U oblasti azila Sporazum predviđa da je posebna pažnja ugovornih strana posvećena saradnji na sprovođenju nacionalnog zakonodavstva koje treba da bude u skladu sa međunarodnim istrumentima o zaštiti izbeglica i tražilaca azila, a pre svega naglasak je na obezbeđivanju poštovanja načela zabrane proterivanja i zaštiti svih prava tražilaca azila i izbeglica.

U oblasti legalnih migracija ugovorne strane su predvidele da sarađuju kada je reč o pravilima ulaska, pravima i statusu lica kojima je odobren ulazak. Sporazum predviđa da ugovorne strane obezbede pravedan tretman državljanima drugih država koji zakonito borave na njihovoj teritoriji, kao i da promovišu politiku integracije radi osiguravanja prava i obaveza koji se mogu uporediti s pravima i obavezama koje imaju njihovi državljani.

Član 83. SSP se odnosi na sprečavanje i kontrolu ilegalnih migracija i readmisiju, obavezuje strane ugovornice na saradnju u sprečavanju i kontroli ilegalnih migracija. To podrazumeva sprovođenje Sporazuma o readmisiji lica koja nezakonito borave između RS i EU, koji ima primat nad potpisanim bilateralnim sporazumima, a koji se primenjuju u meri u kojoj su njihove odredbe u skladu sa odredbama jedinstvenog sporazuma. Svakako, ugovorne strane Sporazuma o readmisiji su se obavezale da će prihvatiti sve svoje državljane koji ilegalno borave na teritoriji druge ugovorne strane, kao i državljane trećih država i lica bez državljanstva pod predviđenim uslovima. U tom procesu države članice EU i Srbija obezbediće svojim državljanima odgovarajuća lična dokumenta i pružiće im odgovarajuću administrativnu podršku u vezi s tim.

Srbija je preuzela obavezu da zaključi sporazume o readmisiji sa državama koje su u Procesu stabilizacije i pridruživanja.

Takođe, Srbija se obavezala da preduzme sve neophodne mere da obezbedi efikasno i brzo sprovođenje svih sporazuma o readmisiji.

Ovaj član još predviđa da će Savet za stabilizaciju i pridruživanje utvrditi ostale zajedničke napore koji se mogu preduzeti da bi se sprečile i kontrolisale ilegalne migracije, uključujući krijumčarenje ljudi i mreže ilegalnih migracija.

Član 84. SSP odnosi se na borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma i predviđa saradnju ugovornih strana radi sprečavanja zloupotrebe svojih finansijskih sistema i određenih nefinansijskih sektora za pranje prihoda od kriminalnih aktivnosti uopšte, a naročito od krivičnih dela u vezi sa drogama, kao i finansiranjem terorizma. Predviđeno je da saradnja u ovoj oblasti može uključivati administrativnu i tehničku pomoć sa ciljem sprovođenja propisa i efikasnog funkcionisanja odgovarajućih standarda i mehanizama za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma koji su usvojeni na međunarodnom nivou, kao i u okviru EU.

Član 85. SSP odnosi se na borbu protiv droga i predviđa da ugovorne strane sarađuju kako bi obezbedile jedinstven i sistematičan pristup pitanjima u vezi sa drogama.Politika i aktivnosti usmerene su na jačanje struktura za borbu protiv nedozvoljenih droga, smanjivanje njihove nabavke, trgovine i potražnje za nedozvoljenim drogama, te bavljenje zdravstvenim i socijalnim posledicama zloupotrebe droga, kao i delotvornijom kontrolom prekursora (prekursori su hemijske supstance koje se mogu koristiti i za pravljenje droga; nadzor nad korišćenjem tih supstanci uspostavljen je na međunarodnom nivou, a njihova upotreba i promet su strogo kontrolisani).

Predviđeno je da se potrebne metode saradnje za postizanje ovih ciljeva dogovore između ugovornih strana. Aktivnosti koje će biti preduzimane u saradnji ugovornih strana biće zasnovane na zajednički dogovorenim načelima, u skladu sa Strategijom EU o kontroli droga.

Član 86. SSP se odnosi na sprečavanje i borbu protiv organizovanog kriminala i ostalih nezakonitih aktivnosti i predviđa da ugovorne strane sarađuju u sprečavanju i borbi protiv kriminalnih i nezakonitih aktivnosti, organizovanih ili drugih, kao što su:

• krijumčarenje i trgovina ljudima;
• nezakonite ekonomske aktivnosti, naročito falsifikovanje novca i falsifikovanje u oblicima bezgotovinskog plaćanja, nezakonite transakcije robom, kao što su industrijski otpad, radioaktivni materijal i transakcije koje uključuju nezakonite ili falsifikovane proizvode;
• korupcija, kako u privatnom tako i u javnom sektoru, naročito povezana sa netransparentnim upravnim postupcima;
• poreska utaja;
• krađa identiteta;
• nedozvoljena trgovina drogama i psihotropnim supstancama;
• nedozvoljena trgovina oružjem;
• falsifikovanje dokumenata;
• krijumčarenje i nedozvoljena trgovina robom, uključujući i automobile;
• visokotehnološki kriminal.

Sporazum takođe predviđa i promovisanje regionalne saradnje i poštovanje priznatih međunarodnih standarda u borbi protiv organizovanog kriminala.

Član 87. SSP se odnosi na borbu protiv terorizma i predviđa da se, u skladu sa međunarodnim konvencijama čije su strane potpisnice i njihovim relevantnim zakonskim i podzakonskim propisima, ugovorne strane slažu da sarađuju kako bi sprečile i suzbile terorističke aktivnosti i njihovo finansiranje.

Taj vid saradnje se odvija kroz punu primenu Rezolucije Saveta bezbednosti 1373 (2001) Ujedinjenih nacija koja se odnosi na pretnje međunarodnom miru i stabilnosti koje su izazvane terorističkim aktima, kao i ostalih relevantnih rezolucija Ujedinjenih nacija, međunarodnih konvencija i instrumenata. Zatim, saradnja se odvija kroz razmenu informacija o terorističkim grupama i njihovim mrežama koje im pružaju podršku, a u skladu sa međunarodnim i nacionalnim pravom i razmenom iskustava u pogledu sredstava i metoda za borbu protiv terorizma, kao i razmenom iskustava u vezi sa sprečavanjem terorizma i u oblasti tehničkih pitanja i obuke.